Učitelj

Драмско изражавање код деце 681

тана промена, свакако, не траје дуго, и неодољивом снагом експресије чим се постигне, дете више не види нити осећа себе и прут. То је сада сасвим нова појава, „истински“ јахач и коњ, а најзади предео се свакако изменио у један други, можда већ непознати крај.

За уживљавање, неоспорно, потребан је још објекат и покрет. Објекат или предмет служи утолико, што ће дете на њему уочити бар једну карактеристичну ознаку, која ће му даље послужити за оно што жели да постигне. Та ознака не мора имати никакве сличности са умишљеном сликом коју дете већ има, али ће јој оно све то придодати. Тако, комад дрвета нимало не личи на јагње или овцу, па ипак дечја стваралачка фантазија учиниће да све то испадне како оно жели. Покрет је исто тако врло важан за уживљавање детета у свакојаке ситуације, и акустичким преношењем он је у стању да измени целокупну стварност у један нови свет. Шумови су најчешћи случај за ову сврху. „Кад дете трчи дуж олука, примећује Ерих Клозе, лупа ногама, по такту шишти и фукће, звизне и застане и каже име неке станице знамо одмах да оно претставља воз“. Ту нема објекта, већ је само дете, на рачун свога субјекта, постало предмет. Слични примери нису усамљени у дечјем свету. У познатој игри „Пошто, секо, млека» примећујемо како су једни продавци и они који купују, док друга деца претстављају лонце. Исто тако ну бајкама, дете се често пута уноси у поједине личности и ситуације, те путем уживљавања заузима став у неким догађајима. Лица у бајкама нису више за њега само низ анемичних слика, већ истински људи који говоре, раде и осећају.

У играма, а исто тако и приликом слушања бајки, јако се испољава и саосећање код деце, које се често пута простире до невероватних граница. Док је код мушкараца ова карактеристика њихове психологије дата у мањем интензитету, дотле се код девојчица испољава као примери највеће душевности. Шта више, мушкарци ову особину нимало не испољавају у ратним играма, а у играма са животињама показују извесну надмоћност, која иде до најсвирепијих мучења. У игри са мачком, као што је познато, женска деца налазе пуно начина да је улепшају разним машнама, мушкарци напротив многобројним канапима привезаће је за сандук и прутом натерати да га вуче. Истина, има случајева где и мушка деца испољавају извесно саосећање, али то бива најчешће у друштву девојчица. Тада, дакле, и они постају сажаљивији и самилоснији, али и то само док су у заједници и контакту са женском децом.

"Девојчице су, међутим, врло нежне. Ма у каквој се делатности налазиле, и ма са каквим играчкама, оне ће и ту показати своју мирну женственост. Због дубоког саосећавања према свему, женска деца највише воле игре у којима могу да задовоље благу темпераментност своје психологије. То саосећавање са стварима и бићима не остаје само пасиван елеменат у карактеру њихове