Učitelj

Совјетска школа крајем пјатиљетке 705

У годинама цветања пјатиљетке, када су преко граница стизали извештаји о капиталистичкој катастрофи, када је изгледало, да је сам капиталистички свет био потресен призором гигантског грађења у земљи совјета, — у то време унутрашњи политички задатак „грађења социјализма у целој земљи“ морао је изгледати функционерима партије као недовољан. Старе наде на светску револуцију поново су оживеле, и више него икада раније, совјетска власт се осећала опет претставницом светског пролетаријата. У школској политици совјетске власти та околност је довела до „војенизације“ свега школског рада, која је далеко претекла све раније покушаје милитаризације школе. Почињући од 1928 г. тако звана политграмота (политичка писменост) разрађује се у читав самостални циклус појединих наставних предмета свих наставних завода средњег и вишег типа. Око „дијалектичког материјализма“ (централног предмета овог језгра) групишу се у различним варијантама, што је зависило од стручности наставног завода, „лењинизам“, „совјетско газдинство“ и др. сличне науке. Задатак овог језгра је у томе, да васпита „активног борца за комунизам“, који је наоружан „марксистичко-лењиннистичком теоријом“ и који се чврсто држи генералне линије партије. Од 1929 г. овај се задатак уздиже до спремања „усамљеног борца“ разних родова оружја (средња школа) или „командног елемента резерве црвене армије“ (виша школа). Од петине до трећине наставног времена одлази ученицима на војне науке, војна вежбања и логорске зборове. У свима наставним заводима уведене су специјалне катедре војних наука, војни „кобинети“, а у средњим школама државне дужности наставника војних предмета — и „војни кутићи“. И више од тога: како су сви вузови подељени на поједине одељке производње, тако исто су подељени и на поједине врсте оружја (артилериски вузови, танкови, војно-хемиски, за спремање војних пропагатора, војносанитетски итд.), будући чак, у погледу војне припреме и учешћа ученика, „припојени“ уз одговарајуће делове црвене армије. Веза средње школе са црвеном армијом остварена је у реду „шефства“ разних делова армије над појединим школама. Школа је самим тим постала не само саставни део процеса производње, већ у истој мери и органски део државног војног апарата.

У сфери нове школске политике совјетске власти нарочито јасно се испољава милитаристичка суштина пјатиљетке. Изгледи на светску револуцију једино су паметно објашњење тог безумног жртвовања реалних економских потреба становништва молоху индустријализације, који чини саму суштину петогодишњег плана. Стварање тешке индустрије на костима народа који умире од глади, може се само донекле објаснити претпоставком, да је индустријализација средство да комунистичка партија искористи Русију као зборно место за остварење својих светских задатака. Чим се јаче шири перспектива новог европског рата, тим пре комунистичка партија мора да буде готова, да тај рат изазове или се у њега умеша и да га, по руском примеру, раздува у социјалну револуцију.

Учитељ 45