Učitelj

18 Дим. Ђ. Димитријевић

гагт ргедтен, обепо зиштшје јотаске: КИКег, дџоте, Кезгеп, р:Џак, Чгусе #д. 5 Фгисе запе зђауе зе и Кинји имјепе седиЈисе па Којшта је паргзапо ро једпо ште ротепић јегаск!. Зад зе рпвшра пекој угз 1шпје. Песа ахе гедот 1 17 оле Ккшје 1ујасе ро једпи седш си. Опо дете, Које је ргуо ушк о седићиси, ргосна је г1азпо 1 рокаде ргафот |и јетаски, а испе са ти је роКјапја Као пагтади, Жо је Теро ргостајо. ТаКуа зе јета хабт уг5р 1 за Затрапшт зјоуџта.

Кад зи се деса тмедђаја да Сбаји ге, ргејад зе па 6(апје гесетса. ЏОстеса. па рптег парбе па Т#аби: »Уојне | тег« Песа [0 ргоснаји ! одсооге: »МоШто, уобто!« ЏагеЈиса опда парбе: »Опда сшће 1 ђидне пига« Песа (0 ргоб(аји сојоуо уУКиа 1 опда пачјаје зуебапа ШУпа. Тако зе гаф 1туезпо угете, ра Кад истејса ргтен Код десе дозади, рге1а21 зе па [ако 2уапо јргапје гесетсата.

Да 1ртапје геСетсата исте са рпргепи !уезјап бгој |з1са 1 па зуакоте парбе ро једпи гесетси о (оте, За Феса шеђа да фугзе. Ма рптег: »гагуоп Карке па ргохопта 1! обуол угага«; »гатон сен дгига да 1хади 1 згапи и гед«; »таа! ргед Фгтитоуе 1 офреуај шт пеки резти«; »Рофет ође гике и м« ид. Реса аге ! 1тујасе |[е ИзНсе 17 једпе Ккшцје, Сбаји 1ћ гедот 1 !тугзији опо, Уа па пјипа рбе. Такау розшрак уга зе розе 1 за Затрапт гесетсата 1 фако деса пашсе да сбаји.

Вашза М. Згетапом!6

Број и рачунање

Позната је ствар, да се од сваког занатлије, од сваког мајстора тражи да познаје материјал којим ради. Према овоме и они, који раде с бројевима, који предају, обучавају у рачунању — наставници треба и морају знати како постаје број и шта је управо број по својој суштини, пошто бројеви чине објекат рачунања. А рачунање је свезивање, стапање двају или више бројева у један нов број.

Из историје рачунске наставе види се јасно, да су се сви народи свих времена занимали суштином броја, или боље речено појмом броја. При овоме нарочитог су учешћа узели и математичари и философи. Није нам познато да ли су се овим питањем бавили код нас и наши философи и математичари. Код наших методичара, нарочито оних, који су се бавили рачунском наставом, ово је питање дотакнуто и расправљано, ма да не баш тако потанко, као код немачких методичара рачунске наставе. Г. Јован Ђ. Јовановић, у својој „Методици рачунске наставе“, као изразити представник Хербартове школе код нас, дао је кратак преглед мишљења и схватања