Učitelj

122 Дим. Ђ. Димитријевић

веком реалном или бар замишљеном односу, у односу узајамности, повезаности, јединства. М тако најзад долазимо на то, да се морамо изјаснити да бројеви означавају како ствари, тако и својствену врсту односа — да су они у исто време и појмови објекта и појмови односа“.

Ово своје тврђење Книлинг најлепше доказује на броју један, јер је један најуочитији појам објекта. То је појам „нешто“ или једне ствари. По себи се разуме, да као такав има најразличитија значења: он означава какву конкретну, чулну ствар (једног човека, једно дрво, једну кућу, једно сунце и др.), затим означава какав исход (јек звона, удар била, покрет), може да репрезентује какву особину (боју, бело), какву психичку радњу, какво одређивање времена, итд. Према овоме морали бисмо — уколико наш број схватамо као појам објекта — да разликујемо небројено разнолико „један“. То је и Аристотело потврдио кад каже: „Један није у свима врстама исто; овде је четвртина, тамо је вокал или консонант, и за тежину је један друго као и за покрет.“ И сама реч један изражава одмах нарочити однос, на име однос ка само једном могућем, али нипошто стварно датом. Тврди се дакле, да је дотични предмет нешто издвојено од осталих, налази се појединце и осамљен. Према томе један је не само појам објеката, него и појам односа. Да се означе односи ствари, особине, радња итд., довољно је казати њихова имена, али се тим не би означиле као нешто посебно, нешто оделито, издвојено. Да би се нарочито истакло да је једино, издвојено и осамљено, ставља се реч један и тако се јасно разликује и означи одређен однос бројева или множина. Може да дође и као означење појма „нешто“, али то није његова права, већ споредна функција, јер означава нешто неодређено.

И бројеви два, три, четири итд. јесу у исто време и појмови објекта и појмови односа. Да су они одиста појмови 06јеката, за онога који размишља непристрасно и без предрасуда, показује се већ из значења Ергуних речи. Али се ово још јасније и одређеније показује из смисла и суштине аритметичких операцијских појмова. Да наведемо само један прост пример: сабирати значи једноме броју додати други. Могли бисмо и овако рећи: сабирати значи додати ствари другим стварима. Ово је јасан доказ да се овде појмови „број“ и „ствари“ могу заменити, а да ни најмање не измене нашу представу, што опет значи да су индентични. И кад, рецимо, изводимо рачунске операције чулно и очигледно на рачунаљци, па на три куглице додамо још четири, онда је сасвим јасно, да стварима додајемо ствари, да, дакле, оперишемо са стварима и да се појам броја потпуно покрива појмом множине ствари.

Али бројеви два, три, четири итд. јесу и бројеви односа. Зато они претпостављају: 1 да објективно мора бити дата мно-