Učitelj

Наставни план и програм 267

се уопште предвиђа. Стари план је предвиђао 98 часова, и ако су се чули када гласови преоптерећености ученика то се никад вије односило на наставно време него на програм. Ниједан наш план до данас није имао мање часова. Који су разлози захтевали да се учини ово велико смањење радног времена у основној школиг Ја не знам ниједан, па ни сличан пример, али ћу навести више разлога који су налагали да се супротно поступи. Пруски наставни план за ученике који са 6 година полазе осн. школу и тамо уче 7 предмета предвиђа 94 часа. Наш план за децу која полазе школу са 7 година и треба да уче 11 предмета (у ствари 14) предвиђа 92 часа. За старију децу, оптерећену знатно већим бројем предмета и обимнијом наставном грађом ми предвиђамо мањи број часова. Такво решење је немогуће. Наша деца морају бити оптерећена већим бројем часова (100) зато што морају бити оптерећени учењем већег броја предмета и обимнијом грађом, а то мора бити због тога што је наше школовање у основној школи завршно школовање за 80% народне омладине. Тамо где постоји остварена 6—8 годишња школска обавеза може бити друкчије. Сем тога што је потребно и оправдано је ово 'оптерећење јер наша деца полазе школу зрелија и здравија него њихови другови у 3. Европи. Код нас такорећи и нема великих градова са мноштвом деце, нервозне и слабе у очима. Даље, наша прва настава (почетно читање и писање) несравњено је лакша него она у Француској и Енглеској, па и земљама немачког језика. Повећано наставно време у нашим школама ни је оптерећење · већ растерећење деце. Умањено наставно време, а овако велико наставно програмско оптерећење (у броју предмета и обиму градива) најгрђи је облик оптерећења деце који уопште постоји. План за основну школу у Италији (и при седмогодишњем школовању) предвиђа 100 недељних часова (за 4 разреда).

9 Наставно време за учитеље треба предвидети у смислу 5 78 тач. 2 Закона о нар. школама, тј. 28 недељних часова, ради рада по групама у смислу нашег ранијег излагања.

3 Закон о нар. школама у 5 42 предвидео је за учење у народним школама (5 7) 14 предмета. Шта ће од тога ући у план за основну школу законодавац није одредио, што значи да је оставио слободу избора ономе који гради план. Градитељ међутим није одабирао него просто узео све и само прегруписао место 14 у 11 предмета. То је учињено на тај начин што су поуке о здрављу придате познавању природе, а ручни рад и домаћинство предмету „практична привредна знања и умења“. Овакво рашчлањавање грађе у много предмета није у духу принципа концентрације (који чак и закон помиње), а камо ли у духу савремених дидактичких тежњи (укупна настава). Главни разлог за такво стање ствари лежи у уношењу