Učitelj, Feb 01, 1934, page 65

Учитељски колеџ 465

Ако би се овом броју слушалаца додало 2242 слушаоца са екстрамуралних курсева Тичерс колеџа, 107 слушалаца са Университетске екстензије Факултета за практичне вештине и 5000 нематрикулисаних слушалаца са Летње школе, скочио би онда број свих слушалаца на невероватну висину.

Пред овим чињеницама о Тичерс колеџу при Колумбија университету депласиране су све оне тврдње да педагогика није наука, да она није призната на университету, и да се није издигла на степен осталих наука. Депласиране су и прве речи нашега педагога Др. Првоша Сланкаменца, професора педагогике на скопљанском Филозофском факултету, у расправи његовој: „Педагогика на университету“, које гласе: „Педагогика нема још своје место на университету. Она није сасвим на равној нози с другим наукама.... Недостаје јој само пуно признање да се може научно организовати на университету као старије университетске науке: н. пр. филозофске, историјске, природне итд.“'')

Тичерс колеџ при Колумбија университету појављује се пред нама као горостасан џин пред којим су малени остали амерички педагошки факултети и институти а још мањи педагошки институти у Европи. Овај је Колеџ огроман лабораторијум где се води брига и о најситнијој и најкрупнијој потреби на пољу научне педагогике и просветнога школског и административног позива. Концентрација свеукупног педагошког рада, карактеристика је овога института. У тој концентрацији и централизацији свеукупног задатка њезиног, оличен је демократизован дух америчке педагогике, школе и народа. Порушене су у Америци све барикаде између појединих педагошких позива. Основна школа ушла јеу јелан ред са средњом и високом школом, академске части приступачне су школским људима свију категорија школских. Основна школа, учитељи основне школе, не сматрају се у Америци за претставнике простога народа; средње и високе школе, професор стручне и високих школа, не сматрају се онде за претставнике више класе народне, већ обратно: сви они служе целокупном народу америчком.

Све је у Европи друкчије. Све је друкчије организовано и у нас. Све су наше школе задахнуте сепаратистичким духом, Овим духом задахнути су и сви заводи који образују наставнике за разне школе. Постоји посебна установа за образовање наставника основних школа; посебна установа за наставнике грађанских, учитељских, трговачких, пољопривредних, техничких, забавиљских, домаћичких школа; посебна установа за наставнике средњих школа, гимназија реалних

1) Др. Првош Сланкаменац, Педагогика на университету, Гласник «скопског научног друштва, књига УП—УШ, Скопље 1920—30 год.; стр. 267.

Учитељ 30