Učitelj

254. Др. А. Либерт

у једној исцрпној монографији испитају аксиолошки моменти у појединим филозофским системима, да се испитају њихови мотиви, карактер и резултати и да се створи тако рећи једном типологија те аксиологије. Овде сада само да напоменемо ово: једно такво иманентно стварање вредности може произаћи на основу једнога чисто теоријскога става или на основу моралне норме, или једне естетске претставе, или на основу једне религиозне идеје спасења.

У ствари са свих тих становишта су произашла стварања вредности и ми смо добили отприлике ове главне филозофске правце: а) Са једног чисто теориског становишта рационализам, ђ) са моралног становишта етички идеализам, с) са естетског становишта естетски идеализам, 4) са религиозног становишта религиозни идеализам. Заступници за под а): Декарт и Лајбниц, за под ђ) Кант, Фихте и Лоце за под с) Шефтсбере, Шелинг, Шилер и Фенер, за под 4) Плотин и Спиноза. У највећем филозофском систему, у Платоновом, спајају се и прожимају та становишта и процене вредности у један јединствен универзализам. Али икод других великих система не могу се они једно од других одвојити. Јер је, са једним стварно филозофским духовним становиштем спојен универзализам моралног осећања. Филозофија се према шоме служи једним шрансценденшално аксполошким 10– ступком. О овоме би се могло још много више рећи. Упоредите уз то ШЏеђем, Еткепиш з ћеопе Ва. Гстр.5 Н. и нарочито страна 9.

Применимо ми то сазнање о битности филозофске методе на појам васпитања и образовања. Треба пре свега: а) образложити биће васпитања и образовања и ђ) открити иманентну вредносну садржину образовања и васпитања, без обзира на то да ли та вредносна садржина припада бићу васпитања или му је ми само придајемо. Ми пемо видети како овде не постоји никаква разлика између објективитета вредности и субјективнога придавања вредности; јер када се образовање ствара на бићу човека, ми га онда нећемо само као вредност, него га као вредност стварамо; тако да оно постаје и делује као субјективна а у исто време и као објективна вредност.

Ми према томе треба да образложимо суштину образовања. То је један фундаментални задатак. Како се може он разумети. и спровести»

Ја видим за то углавном две могућности: а) у духу ума,. дакле у једном идеалистичком образовању духа и ума; 6) у животу и у вољи за животом, у моћи живота, дакле у духу реалистичке филозофије живота. Према филозофскоме схватању добија појам образовања и васпитања одређени смисао. Са становишта идеалистичке филозофије ума добија биће образовања идеалистички карактер вредности, а са становишта реалистичке филозофије живота добија образовање реалистички карактер моћи.. Тамо важи образовање као дух и због тога је оно моћ, а овде је оно пре свега моћ, и због тога што је оно моћ, оно важи. Међутим ми се морамо и даље питати како треба да се у појединостима спроведу та образложавања.