Učitelj

Савремене реформе тежње у области наставе и васиштања _ 259

Савремене реформе тежње 7 области наставе и васпитања

— Од Миодрага В. Матића —

Школска реформа занима данас све педагошке кругове. Она је стално на дневном реду националних и интернационалних педагошких конференција и конгреса. Њоме се баве истакнити научници и практични школски радници. Њоме се исто тако бави најбољи чешки педагог др. Ошокар Хлуп, професор Масариковог универзитета у Брну. У многобројним својим педагошким списима и предавањима на Универзитету и Високој педагошкој школи у Брну, проф. Хлуп третира питање школске реформе. — Ради једног општег прегледа школских реформних покушаја и тежњи изнећемо овде главне мисли овог чувеног чешког педагога по овом питању.

Европско и америчко школство је углавном изграђено на идејним педагошким системима Коменског, Песталоција и Хербарта. Од дела Коменског највише је на развитак педагошких идеја утицала Велика дидактика (1632); Песталоци је пак своје мисли углавном изнео у спису Како Гершруда учи своју децу (1801), а Хербарт у делу Општа педагогика (1806).

Коменски захтева да се васпитање најбрижљивије прилагоди законима природе. Наставу треба тако држати, да све излази једно из другога. Све мора бити подешено према добу старости и моћи схватања ђака. Према његовом реалистичко-педагошком схватању настава треба да потиче од ствари, које су суштина и тело, и да иде к речима, које су одећа и додатак. Примери треба да претходе правилима; прво треба вежбати чула, па тек памет, језик и руке. Даље истиче непрекидну поступност, опомиње да се треба чувати преоптерећености, препоручује јединствену методу и лак начин учења. Треба ићи од познатог непознатом, од лакшем тежем, од ближег даљем. Учитељ треба ђаку тако да излаже, „да би то имао пред собом као својих пет прстију“. Њаци треба да уче ствари потребне за живот, и то на такав начин, да ништа не забораве. Из наставе треба да се избаце све излишне ствари. Књиге треба да се пишу у диалошкој форми. Природна метода Коменског тражи да се речи уче увек са стварима, читање и писање истовремено, писмени састав и разговор заједно; даље препоручује да настава буде радња гдегод се то може: Почињати треба од најмањег а никако од највећег, од делова, а не од целина; настава читања не почиње од текста, речи или слога, већ од слова. Учитељ и ђак су равномерне јединке, при настави не сме изостати ни један ни други.

С идејама Коменског сусрећемо се у делу Песталоција. У основном схватању васпитања, као развитка: свих телесних, умних, религиозних и моралних сила, између њих нема нарочите разлике. Ни у наставим методама не разликује се много Песталоци од Коменског. Према Песталоцију, природа је прави основ људског

17%