Učitelj

260 Миодраг В. Машић

учења и знања. Он подвлачи природно васпитање у смислу Русоа, док се опет на другој страни приближава схватању Коменсковог васпитања чула и конкретног стварног упознавања. Песталоцијево схватање је продубљено захтевом стварног проживљавања, стварне интуиције. Даље Песталоци дели елементе људског умења: на говор, цртање, рачун и меру. Све те основне људске радње имају три заједничка елемента; реч, број, облик. То су такође елементарна средства учења, и ако будемо полазили од ових основних ствари, стичемо одређена јасна и значајна знања. Трима ступњевима васпитања Коменског: разума, говора и радње, одговарају три ступња васпитања према Песталоцију : разум, умење и морално образовање, што чини хармонију свих сила. Даље Песталоци, који се истиче још као творац социјалног васпитања, захтева да се уче ствари потребне за живот и друштво. Ни у методама се не разликује Песталоци много од Коменског. Његово „АБЦ назора“ полази од чула и ствари и иде постепено к појмовима и речима. Његова три елемента знања воде га синтетичкој методи. Стално понављање је средство, којим ђаци ствари упознају.

Као Коменски и Песталоци, тако и Хербарт види у наставном поступку најбоље јемство успеха. У свом дидактичком делу Хербарт вели: „Савршен наставни поступак је био за мене велики идеал, који сам сматрао за гаранцију наставног усвожа“. Тај |пос: тупак, управо ред и распоред онога, шта треба предавати, била је исто тако тежња и Песталоција. За разлику од методе Коменског, која треба да је лака, Хербарт захтева да се младеж навикава на духовни напор. Настава је по Хербарту средство васпитања воље, његова васпитна настава је постала гесло јавног школства. У сагласности са Коменским и Песталоцијем, Хербарт гледа главни момент наставе у многостраним интересима: многостраност интересовања не значи много разних занимања, већ целину и целисходност, хармонијски развитак свих душевних сила, Посматрање, очекивање, захтев и радња су четири ступња интересовања, што опет потсећа на елементе наставе код Коменског. Обука према Хербарту треба да покаже ствар, да је здружи са познатим стварима, да поучи и одреди практичну употребу. Очигледност, спајање, истицање и поука као и довођење у везу са стварности, најважнији су моменти у наставном процесу, моменти које је Хербарт изразио у своја четири формална ступња. Хербарт одбацује сваки манир при настави. Он разликује при настави аналитичку и синтетичку методу. Аналитичка метода разлаже искуство, потпомаже логичко мишљење и научну јасност, док синтетичка метода у математици, геометрији и латинској класици води предметима свакодневног искуства, с којима је потребно спојити речи и претставе. Обе методе воде научној спекулацији. Први почеци аналитичке и синтетичке наставе су стога важна припрема за даљи интелектуални развитак. Остала средства и циљеви Хербартовог васпитања не разликују се од средстава и циљева других педагога и реформатора.