Učitelj

262 Миодраг В. Машић

против неприродности, тражи извор праве животне силе у раду и стварању. Даље он се жали на традиционалну школу, која по свом садржају не одговара животу детета, не пружа му савете и помоћи у нужди. Нове опитне (огледне) школе, које се оснивају пре и после рата иницијативом одушевљених реформатора, показују тежњу за изградњу и преображај школе и васпитања у духу нових педагошких идеја. И та општа тежња за школском реформом за новим васпитањем захтева, да прегледамо главне реформне струје и да оценимо њихове принципе. Разумљиво је да у доба културних, социјалних и политичких промена нису јасни увек нови циљеви и средства, мада се осећа и признаје немогућност даљег опстанка традиције. Савремено друштво је свесно, да треба напустити досадање путеве, мада нови путеви, којима треба наступити, нису увек јасни. Међутим педагошка теорија, социјалне, духовне и природне науке, учитељске организације, педагошка друштва, међународни конгреси, научни и васпитни заводи, рад и политика служе у неколико новој организацији на наставном и васпитном пољу.

Први практични опити (огледи) школске реформе изведени су у Енглеској. Сеси Кеда:ге основао је нову школуу Абатсхолму (1889). У овом заводу питомци су васпитавани у духу самоуправе, ручни рад је био важан елемент васпитања и наставе; проста храна, телесно васпитање, одређене дужности према друштву и смисао за заједницу су била средства новог социјалног васпитања. По узору на Сес! Кедф-а основао је у Француској реформну школу Резтошт, док је у Немачкој Кедфе-ев ђак Х. Лиц (1868 —1919) основао 1898 год. први васпитни завод на своме добру Илзенбургу. Потстакнут социјалном тенденцијом Кадфе-ева покушаја, Лиц тежи таквом васпитању, чији циљ је индивидуална и социјална хармонија. Он посматра недостатке данашњег друштва, који су се развили под утицајем индустриског либерализма, и онда ради на васпитању новог човека са смислом за културу духа и социјални напредак. Томе треба да послужи породична атмосфера, рад, телесно васпитање, слободна природа, елиминисање сваког баласта из наставе, учење ствари потребних за живот и заједнички интереси питомаца разне старости. Заводи имају атмосферу социјалне институције. На Лицовим принципима основао је Рађе! Сећееђ сеоски завод, звани Одепма азсћше (1907). И у овом заводу су васпитаници разне старости, настава се не изводи у обичном реду, деца уче према своји интересима један или два предмета, одговорна су „школској општини“, која претставља савршену дечју самоуправу. Крајњи циљ васпитања је савршена индивидуалност. Социјално васпитна институција треба да пружи питомцима сваковрсне прилике, да би се развиле све способности ђака. Питомни чине породичну групу, млађа деца до осме године забављају се више у природи, где вежбају чула, мишиће и руке. Теорија долази доцније, она се надовезује на рад и практичне потребе. Цела духовна атмосфера завода је у духу немачког идеализма и класичне немачке културе. Настава се изводи у виду