Učitelj

Савремене реформе шежње у области наставе и васишпања 265

средство наставе. Читање, писање и, уопште, наставни предмети не предају се у посебним часовима, него кад се за то пружи згодна прилика. После четворогодишњег основног школовања саветују се родитељи и учитељи о даљем образовању ђака према њиховим досадашњим интересима и способностима. Даровитији баци уче научне предмете на посебном течају, где се брже напредује, док остали уче на течају, где се лакше напредује. Оба течаја имају три часа наставе из научних предмета, после чега долази технички рад, телесне вежбе и вештине. Проживети и искусити све радње основни је принцип јединствене радне школе. Отуда и назив ове наставе — настава доживљаја. Са добом старости и брзином напредовања ђака умножавају се и поједини духовни и реални предмети. После шеснаесте године одлучује се да ли ће се ђак посветити неком техничком практичном позиву или научном образовању. Даље образовање траје две године. У интересу радног друштва, Естрајх препоручује оснивање интерната и завода. Принцип јединствене школе, који произилази из социјалних и политичких разлога, формулисао је у Немачкој 5. Кершенштајнер. Естрајх је у принципу примио план Кершенштајнера који задржава дотадањи оквир четворогодишње основне школе првог ступња и четворогодишње школе другог ступња с практичном и теориском наставом, после које долази четворогодишња виша школа (гимназија, реалка, стручна школа) до 18 година старости и онда висока теоријска и висока практична школа.

С јединственом школом стоји у тесној вези принцип диференцијације, то јест разврставања ђака на разне типове школа. Досад су се разврставали ђаци у поједине типове школа према економским и социјалним положајима њихових родитеља. На супрот томе истиче се диференцијација према захтеву, да сваки ђак без обзира на имовно стање присвоји у јавној школи оне вредности, које одговарају његовим способностима. Кершенштајнер и Естрајх подвлаче природан избор и разврставање васпитаника, који се врше у току посећивања школе уз учешће учитеља и родитеља а после дугогодишњег посматрања ђака.

У Немачкој се током последње две деценије шири покрет, који тежи новом васпитању на ширем духовном основу. Заслуга за овај покрет припада тројци истакнутих педагога Кершенштајнеру, Е. Шпрангеру и Т. Литу.

Утицај Толстојеве слободне јаснопољанске школе био је врло велики у Немачкој; читаве генерације учитеља биле су под овим утицајем. Елен Кеј, Бертолд Ото, Х. Гаудиг и Шарелман су такође и својим практичним опитима и својим личним утицајем допринели романтичарско-педагошком схватању, према коме сва делатност ђака треба да потиче из личних интереса и слободног избора, јер се само тако може омогућити правилан развитак независне личности. Та теорија „слободне личности“ истакла је слободну радну методу, чији задатак је развити способности детета до највишег ступња душевног и телесног развитка. Томе циљу служио је и ручни рад. Кершенштајнер прелази тај педагошки формализам и