Učitelj
358 Данило Вукајловић
„ја вас грађани атенски поздрављам и веома ценим, говори Сократ смело пред атинским судом, али ћу се више покоравати Богу него ли вама, и докле год буде даха у мени, и докле год будем снаге имао, нећу престати бавити се испитивањем истине и вас саветовати и поучавати... говорећи по свом обичају: „честит мој човече, Атењанин си, грађанин највеће и по мудрости и снази најугледније државе, а није те стид што се стараш за благо како ћеш га што више нагомилати, и за славу, и за част, — а за памет и за истину, и за душу да буде што боља, за то се не стараш и ни мало не хајеш.““н)
Уверен да рад његов стоји у служби новим и вишим вредностима, које ће покретати народ његов у даљем развоју, гледа Сократ у њему виши историјски смисао и једну божанску мисију. И попут свих пророка и великих учитеља човечанства, Сократ у одсудном часу изјављује да се свог учења не може одрећи, јер, вели Сократ судијама, „то будите уверени, бог наређује, и ја држим да вама и вашем граду још никада није већа сргћа осванула од ове моје службе богу посвећене.) МИ стога, читамо ми даље у једном од најлепших и најузвишенијих дела светске књижевиости, „послушали ви Анита или не, и пустили ви мене испод субења или не, ја нећу никако друкчије да радим, ни ако бих имао по неколико пута главом да платим. 13)
С незапамћеном отменошћу и достојанством, поред осталих жртава, своје учење искупљује Сократ властитим животом, који је истовремено и његова филозофија, потврђујући тиме своје 6ожанско посланство међу људима. И кад је пала осуда, по којој је Сократ имао да испије отров, он судијама упућује следеће речи: „Него, и ви, људи судије, треба да негујете добру наду према смрти и да ово једино имате на уму: за добра човека нема зла ни у животу ни после смрти, а богови не одбацују дела његова.)
ж
По узвишености свога карактера, као и по своме моралном и социјалном значењу, Христос, кога верни назваше Искупитељем и Спаситељем човечанства, улази у ред највећих филозофа-учитеља свих времена пре и после његове појаве. Слично Сократу, и Христос жели да поведе своје савременике једном бољем, завршенијем животу у моралном погледу. Само, док се Сократ пита: Како би се могла развити природна честитост у Атини, — главно и основно питање Христове науке узима шире размере. Проблем Христовог учења састоји се у питању: Како би се могла развити једна нова и природна честитост међу људима уопште.
Сократ као учитељ, за разлику од Христа, имао је увек у виду само појединца. „Тако ето, чини ми се, говори Сократ у својој одбрани, да је мене бог и приделио граду као таква човека, који ће вас без престанка потстицати и саветовати, и корити сва-
м) Платон: Одбрана Сократова и Критон, О грчког превео Др. Милош Ђурић, Београд, 1930, стр. 27 и 28.
А) Он м стр. 28.
13) Платон, н. н. м., стр. 42.