Učitelj

570 Д-р Драг. Ђ. Петровић

је продукт онога што је наследио и онога што је стекао. Прво васпитање састоји се у задовољавању природних дечјих потреба, које се манифестују у нагонима за храну и кретање. Али се у васпитанику могу појавити и такве жеље, које би његов развитак ометале, кад би се задовољавале. Зато се он мора научити да слуша васпитачеву вољу, која га чува од зла, а ако то неће да чини, онда се приморава па и кажњава. Ипак васпитач мора своје поступке подесити тако да код васпитаника пробуди љубав и поштовање према себи, како би његова послушност произлазила из његове добре воље а не из страха. По себи се разуме да мора стално контролисати његов живот и рад. Кад дете научи да се споразумева говором, онда му се даје настава, која се мора ослањати на његову индивидуалност, саморадњу и непосредни интерес. Околина и искуство су главни извори његова духовног живота. Наставни метод и наставно градиво морају одговарати ступњу ученикова духовног развитка како би учење постало задовољство и потреба а не терет. Појмови, правила и закони не саопштавају се као готове истине, него их ученик сам изводи и израђује својим властитим духовним напором. А стечено знање мора се у животу и примењивати, како би постало умење, јер неприменљиво знање нема вредности. Уколико се васпитаник духовно и морално више развија, утолико му се даје већа слобода, што значи да се дисциплинске мере све мање употребљавају. Ради образовања и јачања моралне воље искоришћава се свако средство које води томе циљу: и настава, и друштво, и доживљај и васпитање у ужем смислу. Док се с једне стране сузбијају лењост и лакомисленост као непријатељи карактерности, дотле се с друге «стране васпитаник вежба у исправном поступању како би се код њега створиле најбоље навике. Кад изиђе из периода младости, одређеног за васпитање, ученик, као самостална личност, добивши опште образовање као чврсту подлогу за животни позив коме се посвећује, постаје активан члан друштвене заједнице под чијим окриљем живи и ради.) Ето то би отприлике била — кад би се најкраће резимирала — садржина те страшне старе педагогике, на коју се у последње време баца дрвље и камење. Ми не можемо, и поред најбоље воље, да нађемо и уочимо те кобне заблуде старе педагогике које компромитују срећу човечанства. Напротив, ми бисмо могли, кад би то било потребно, навести читав систем аутентичних старих педагошких мисли из којих би се могла конструисати цела зграда радне школе. Прегледајући дела неких старијих педагошких аутора, ми смо у њима нашли, сасвим правилно схваћена и добро образложена, скоро сва она педагошка начела која данас и радна педагогика усваја и пропагира. Кад методика рачунске наставе истиче начело стварних области при избору рачунског градива, шта има ту да се критикује» Кад методика природних И препоручује изучавање природе у самој природи, на основу

7) Нејт, ан БЕН дег аПгетепеп Радасоштк, 5. 281.