Učitelj

584 Константин Грубамић

хоће да позна људску душу тај скоро ништа неће научити о томе из експерименталне психологије“.')

И Алфред Адлер устао је одлучно противу мерења умних способности деце. Изгледа, он је за то имао разлога у свом личном искуству, јер је у почетку свога школовања и он убрајан у кадар „умно заостале деце“, а ипак му та „заосталост“ није сметала да постане славан лекар, педагог и психолог. Он истиче противу експерименталне психологије нарочито ове разлоге: 1) До тих резултата до којих долази експерименат, може се доћии без испитивања способности. 2) Једна деца раније духовно сазревају него ли друга, те можемо испасти не само неправедни, него нам такав рад често пута може више шкодити него користити и 3) С обзиром на варошку и сеоску децу, прва располажу већом окретношћу и раније стекну извесно искуство, па би могли стећи уверење како та деца располажу и са већом интелигенцијом, а то обично није случај.

На супрот експеримента Адлер је истакао своју индивидуалнопсихолошку методу која душевне појаве посматра, не изоловано, већ у њиховој узајамној повезаности, која је телеолошки детерминирана. Та метода испитује не само резултате развића него и његове узроке који се налазе у решавању човекових животних проблема.

И са Фројдовог психоаналитичког становишта експериментална психологија не би могла да одговори на питања-која решава његова „психологија дубине“. Најинтимније стране наше душе и душевни процеси који се одигравају у најдубљим слојевима наше душе приступачнији су метапсихологији него ли експерименту.

Ми се нећемо више задржавати на разним методама и разним принципима које истичу поједини научари, нити ћемо износити нека критичка образложења. Било би то овде исувише опширно. Можемо рећи само толико да се сви споменути научари међусобно не искључују, него штавише допуњују. И експерименат са своје стране може доста допринети решавању највеће загонетке шта је човек, јер се и при испитивању способности често дође до важних резултата у том погледу. Вредно је да истакнемо како је на пример употреба тестова интелигенције дошла до драгоцених резултата који могу служити научним и практичним сврхама. Већ смо поменули како се томе испитивању највећа пажња поклања у Америци и Енглеској где се не жале ни највеће материјалне жртве за што боље организовање и снабдевање института за експерименталну психологију (психолошки институт Станфордовог универзитета утрошио је само око одабирања способне деце преко два милиона динара).

Тек назад пар година почео је и код нас г. Борислав Стевановић, једини професор за експерименталну психологију на београдском универзитету, да неуморно ради на испитивању способности како код деце различитог узраста, тако и код средњошколаца

у К. а. Јипо, Раз Опђемизје пи погтајеп ипа Кгапкеп Зеејепкђеј стр. 13,