Učitelj

568 Д-р Драг. Ђ. Петровић

дакле, нема досадног моралног придиковања него се морал врши на делу, чиме се стичу моралне навике и активан морални карактер. А кад се и деси да говори о моралу, он свој говор увек везује за конкретни дечји живот и догађаје. Дете ваља довести дотле да само осети одвратност према злу. Ако се учитељ потруди да проучи дечје способности и особине, биће у стању да од сваког детета створи доброг човека. У Песталоцијевој школи није постојао наставни програм ни распоред часова, пошто њој није био задатак да ђаке кљука разноврсним знањем већ да их развија физички, умно и морално на најприроднији могући начин. Овај велики педагог био је најсрећнији онда када је као народни учитељ, имајући своју школу и своје ђаке, могао проводити време у њиховој средини. Он је са својим ђацима спавао, устајао, јео, играо шетао.“)

Као што се види Песталоције је у својим делима проповедао љубав у васпитању, хармониско и спонтано развијање свих дечјих снага, доживљавање моралних аката, породичну интимност у школи, припремање васпитаника за учешће у друштвеној заједници, искоришћавање пригодних догађаја за морално развиће и саморадњу ученика на основу интереса. А то су све идеје које и нова школа проповеда.

Ми ћемо овде прекинути ово позивање на прошлост, да не бисмо чланак сувише одужили. Узме ли се у обзир факт да је радна школа првобитно била само школа ручног рада, па је тек доцније постала школа ученичке саморадње, онда бисмо могли наћи још више података о старини радне школе. Салцман, на пример, сматра руке као најотменије оруђе којим човек изражава свој дух и своје разноврсне снаге, па је за то у своме заводу изводио ручни рад и то: вртарство, повезивање књига, столарство, картонажу, плетарство, негу животиња итд. А професор В. Тојшер проучио је и изложио садржину старог дела Андреје Рајера „Кратка "настава о природним стварима“, издатог још 1657 године, из кокога се види да су савремене мисли о радној школи биле људима познате још у ХМП веку, и то на годину дана пре него што се појавио на свет „Ота рт из“ Амоса Коменског.)) Ово што смо до сада навели биће ваљда довољно да поткрепимо свој закључак : да нова школа теориски не претставља никакву педагошку новост, и да школски радници, који тако много галаме и парадирају са радном школом, замишљајући да су открили неку чаробну педагошку област, у ствари само репродукују оно што су стари и најстарији педагози већ одавно казали.

Многи наши писци налазе велико задовољство у томе да стару педагогике што више наруже. Кад човек слуша шта они говоре, рекао би да права педагогика почиње тек од Кершенштајнера, Дуја, Гаудига и Феријера. Оно што је било пре њих има

5). Ј. В. Абрамов, Песталоције, превод А. Илића и М. Чабрића, с. Збби д 6 А Негаећ Рје мећНрозјеп Уготипрен ни радаворзсћеп Геђеп дег Дерепак, 1 Теђ, 5. 49.