Učitelj

650 О-т Упоша Гитлови

Поремећеност — болест воље често се пута огледа и у њеној ненормалној потчињености спољашњем утицају.

Та претерана зависност воље од спољњег утицаја нарочито се примећује код слабоумних од рођења, као и у случајевима стеченог ослабљења интелекта, што значи да се јавља услед немања потребног критицизма.

Мање разумљива, осим случајева који се могу запазити код зтторћгепје, јесте појава тзв. Ашотаг Ка росстјепоз!. Она почива на непромишљеној и ропској потчињености извесној заповести која долази споља, а коју болесник механички (аутоматски), као да мора, извршује, па чак и онда кад се од њега тражи и нешто неприродно и опасно по њега и његов живот (на пр. истура језик иако види да ће бити убоден чиодом), или се пак понаша како не треба (на заповест да пође мало напред, болесник се не зауставља чак ни онда кад дође до зида, пред којим би требао да застане).

Сличне појаве ове аутоматске потчињености јављају се и у скроз бесмисленом и детаљном подражавању виђаних покрета -= ЕћоКупезја; виђаних радњи — Ећоргах:а; или пак слушаних речи — Елпојапа.

Болесник кад подлегне томе оболењу, неодољиво и механички подражава сваки виђени покрет или радњу на начин сасвим бесмислен; или пак уместо да да одговор, он дословно понавља питање.

У ову исту категорију болести убраја се и Кагајерч!ја, која се показује на тај начин, што болесник дуго времена остаје у ставу укочености. Са својим телом изводи радње тако као да је то нека пластична маса. Главу и остале делове тела може дуго држати у врло незгодном положају, што нормалан човек не би могао издржати,

Као нешто супротно појавама сувише потчињености, у психопатологији воље наилазимо и на такве, које се састоје у сувишном (ненормалном) противстављању спољашњем утицају. То је тзв. Мегапутат.

Болесник се опире сваком захтеву који долази споља, на пр. на тражење да отвори уста, он затвара; затвара очне капке када лекар приступа прегледу очију; ако га молите да седне, он устаје; а кад га молите да устане, он седи. Зато се у извесним случајеВима код таквих болесника може успети само онда, ако од њих захтевамо нешто супротно ономе, што се у ствари тражи.

Местанујзат се код болесника може јавити у облику пасивног или пак активног противљења, узимајући понекад размере тав. ашота Кос офрога према начелу што се од њега тражи. МераНулзат се огледа и у томе ако се болесник прави мутав, кад без икаквог разлога затвара уста и не одговара на постављена му питања; у другом пак случају намерно одговара нешто што је бесмислено, лажно, или пак на питање одговара питањем — тзв. Рага[орла.

У истом песаујти болесник понекад иде тако далеко да се уздржава и од вршења најосновнијих природних потреба (на