Učitelj

Поремећеност у појавама воље 65!

пр. упорно одбијање узимања хране, задржавање столице или пак мокраће итд.).

Има болесника којима су обе ове појаве, сувишна потчињеност спољашњем утицају као и сувишна противност том ути“ цају, својствене. Оне су знак једног тежег поремећења и 060лења воље које се појављује код ОТмторћгепе, а нарочито код Кагагопје, која је такође једна врста Злорћгете. У категорију појава, које су као одблесак поремећености воље спадају и оне, које се појављују као неморалне импулзивности, у наметљивости извесних радњи, афеката и патолошких нагона. Наметљивом радњом називамо ону радњу, која се болеснику нагло и неодољивом силом намеће, а чијих мотива болесник није довољно свестан, нити је пак у стању противставити се тој наметљивости. Наметљивост неке радње обично се показује у виду наглог испољавања ли пак у необичној упоредности. Извор импулсивним радњама могу бити веома јаки афекти (афекат гњева, страха, полне раздражености), затим наметљивост извесних претстава и мисли.

Извесну сродност са наметљивим радњама има и самонаме тање неугодних мисли и страха (болесник се на пр. плаши да се не „уреди“; да се не зарази, зато безброј пута дневно пере руке). Изговарање безобразних, недозвољених и неукусних речи — Коргојопа. Затим појаве које су као знак патолошких склоности за извесне радње штетне и по болесника и по околину.

Болесник те радње врши под притиском извесног патолошког нагона. На пример, Ропотатша — нагон за лутањем, који се јавља нарочито приликом помрачења свести код падавичара. Пјрзотата, патолошка склоност ка сувишној употреби разних опојних пића. Кјерготапта, склоност ка крађи. Ртотапа, нагон за паљевином итд.

Психопатологија воље обухвата најпосле и извесне несвакидашње појаве природно инстинктивног карактера, али које се ипак разликују од нормалних — свакидашњих појава. Ове склоности, о којима је реч, имају свој корен у инстинктивној природи човека. Инстинктом називамо урођену способност делања ради постигнућа извесног циља, без претходног поучавања. Карактеристичне одлике инстинкта су ове: 1) урођеност и наследност, 2) непроменљивост, 3) сталност и 4) одређеност. Инстинктивне радње карактерише проста једноставност, недостатак размишљања и искључиво нагонски мотив.

Извесне ненормалне појаве потичу из инстинкта за самоодржање — на пр. патолошка похлапљивост при јелу — Виптја. Затим патолошки прохтеви за једење извесних ствари које нису за јело — на пр. девојчице које у доба полног сазревања осећају потребу да једу креду, пију мастило, сирће итд. Једење измета Корготјагја. Потпуно губљење апетита — Апогехја. Једење разних отпадака услед страха да се не отрује — зпогођла.

Склоност ка самоубиству је у вези са депресивном или ми зофреничном природом.

Други по важности инстинкт јесте инстинкт за одржавање врсте, који налази израза у сексуалном нагону. И сексуални нагон