Učitelj

664 Милан М. Томић

Издржљивост микроорганизма и на ниским температурама

= ОА Милана М. Томића —

И досада се је знало да клице неких микроорганизама могу да издрже не само високе температуре и преко 100% С. него и доста ниске температуре. Али је познати научар Пол Бекерел ту скоро саопштио Француској академији наука у Паризу да је он извршио успешне експерименте о одржању живота сићушних клица и на температури —-190'%, па чак и на —2719С. Па је том приликом позитивно утврдио да ни овако врло ниске температуре нису разориле сићушне клице алга и многих најнижих животињица (Ргогогоа или праживотињица): амеба, инфузорија и ратифера, чак и у вакуму (празном простору) и без и најмањег трага воде. Тако кад је клице алга и поменутих праживотиња у сасвим сасушеним земљама загњурио у течни азот на — 1909 С. и течни хелијум на — 271% С. чак и у вакуму, он је после тога нашао да су те земље произвеле обилну флору и фауну.

Из свега тога Пол Бекерел закључује да иако би се у далекој будућности наше Сунце сасвим угасило, ипак би се живот на нашој Земљи одржао, па макар то био живот микроорганизма. Па чак кад би се наша Земља и распала и сва искомадала, сићушне клице на појединим њеним комадима могле би као живе пролазити хладним васионским простором и отићи тако на друга читава небесна тела, да их засеју.

Ја сам се у својој антропологији“) изразио за мишљење да је најбоље узети да је први живот на нашој Земљи постао баш на њој сам собом (сепегано зропфапеа или самопостојање), и то у мору, а када су се некако подесиле потребне погодбе за то. Ипак ћу овде напоменути да овај Бекерелов налазак даје подлогу да је могуће и узимање Сванте Аренијуса и других неких научара, да је живот васионски вечан и да је на нашу Земљу у своје давно и погодно време могао доћи, и то у своме најпростијем облику, са неког од ње старијег васионског тела. А после се је само поступном еволуцијом а под утицајем разних чинилаца даље развијао и усавршавао све до данас.

%) Види: Зоологија, за учитељске школе и више разреде средњих школа, Т део: 0 човеку (Антропологија). 11 изд. 1922, 80, стр. 344.

Тако исто се препоручује пажњи читалаца и друго велико г. Томићево дело: Зоологија за учитељске школе и више разреде средњих школа, П део: 0 животињама. По 0. Шмајлу, Б. Костиу и Е. Л. Бувију. Београд 1924, 8%, стр. 672. Без ових дела не треба да буде ниједна наша школска књижница. Популарисање биолошког метода у настави природних наука, г. Томић је одавно вршио ин преко нашег Учитеља, па се надамо да ће и у будуће научним новинама из своје стручне области упознавати његове читаоце. — Уредник.

а