Učitelj

Етика и развитак личносши у грчкој класичној лирици 665

Етика и развитак личности ~“ грчкој класичној лирици — Од Д-ра Милоша Ђурића —

3 Мелика

Док је елегија паренетична, сентенциозна и реторична и у јакој зависности од епа, јамбографија сатирично-рефлексивна и реалистична и, у главном, независна од епа, мелика (од њЕеХос == попевка) је чиста лирика која не изражава ништа друго до индивидуалан унутрашњи живот песников. Као у свима областима васељене, несумњиво је да је и у Хелади мелика била један од најобичнијих облика народне поезије, и да се тек после пупољастог свог живота у народу развила до оног цветног уметничког облика у коме се она појављује у књижевности. И што је у Хелади био посебан задатак песника као „тумача богова“ (Р1а!. Јоп. 534 БЕ) и „отаца и учитеља мудрости“ (РЈа. Гуз. 214 ДА), т.ј. морална поука и морално-религиозно васпитање народа, потстицање људске душе на добро слављењем морално-религиозних идеала," то је био и задатак мелике. По предмету који опева она је или љубавна песма, или почашница, или политичка песма. У књижев-

ност уводе је еолски Лезбљани, Алкеј и Сапфа, на које се угледа и Јоњанин Анакреонт, али она је, у свом најдотеранијем облику, еолско дело и најверније огледало еолског народног карактере, Док дорска лирика одаје дорску религиозну озбиљност и морално здравље, а комедија хумором прожето супериорно посматрање живота, јамбографија јонску оштроумност, проникљиво запажање, природну отвореност за примање најразличнијих утисака и слободан суд, укус за подругивање и препирање, еолска мелика је с једне стране израз поносне и темпераментне еолске госпоштине и њеног витешког живота, а с друге израз дубоке страсности и неупоредиве интимности проживљавања каквој је у свој историји грчке књижевности једини Платон могао да даде адекватан израз. Тиме што је намењена ужим круговима разликује се од осталих лирских врста које су намењене широкој јавности. Еолску лирику отвара у почетку УП века Терпандар из Антисе својом религиозном китародијом, коју продужује Арион из Метимне.“ О етичком карактеру и васпитној снази ове с музиком удружене поезије сведоче старе вести,“ по којима је Терпандар стишао у Лакедемону један устанак, дакле својом музиком вршио политичко-катартички утицај, у Спарти основао прву музичку школу (Ра. Ре тиз. 9, 1134 Ђђ), својом поезијом славио

80 Упор. Сјеатсћ. 501. 7. 40 М, Твеоп. Ргог. р. 73, 21, Илијада ХУШ 492 и даље.

8: Тћеовп. 769 и даље; Рила. Јат. 4,37. Мет. 7,20; Атл5е. Уезр. 1043, Кап. 686, 1008, 1031, 1053; Рја!. Ргог. 3:6 1, Сога. 501 0; Гусига. Геосг. :02; Аезсћип. Ог. 3, 135; знаб,. 115 10,12 5 3.

82 Упор. мој чланак Мигтка па магот Гегђи, 7 лик, Веоргад 1935, јип Бг. 6.

83 Апзј. Ог. 46, 244: Рћпод. Ре тив. 18, 31; 86, 87; Ри. Ре тиз. 42, 1146. б; Аеј. Уаг. ћаз!. ХИ 50, Депоб. У 9.