Učitelj

668 Д-р Милош Ђурић

Пијмо! Шта да жижак чекаморг Дана је само за педаљ. Донеси велике, шарене купе, друже! Семелин и Дивов син обдарио је људе вином разбибригом. Мешај, точи и једну две чаше напуни до врха! Једна 32 другом нека се чаше омакну!

Погрешио би ко би из тих почашница закључивао да је Алкеј тешка и пуста пијаница; на југу се уопште много мање пије него ли на северу. Алкеј воли вино утолико уколико оно уноси радост и весеље у гозбовање и отвара срце онима који пију. За њега

вино је огледало људске душе (фрг. 105)

и вино, драги синко, и истина јесу пријатељи (ф;г. 65).

Напослетку треба нагласити Алкејеве описе природе (фрг. 22, 52, 55, 94, 101, 108, 123, 135), који откривају душу много сложенију од душе хомерског човека. То није више онај идеализовани живот природе у Хомеровим упоређењима, она објективна посматрања величајних призора у природи, која служе као залеђе и накит слици, него атмосферске промене или смена годишњих времена, прелажења из светлости у таму, из зимске укочености у пролетно лелијање, сливају се у Алкеја с душевним покретима и постају подлога за изражавање афективног живота.7“

Алкејева земљакиња и вршњакиња била је Сапфа, једна од највећих песникиња и најзнаменитијих жена свих векова и времена." Њезину величину осећали су и сами Хелени (5пађ. ХШ 617), и десетом Музом нико је други није назвао до сам Платон. Женско стваралаштво није била необична ствар у хеленском свету,“ али ни у једне грчке песникиње живот и певање нису били у толико, мери једно као у ње, и ниједна није горела огњеном снагом њених осећања ни достигла магију њене славе.7“

Док је Алкеј у свом делу везан за политички живот и политичке интересе, Сапфа у својој лирици никад не излази из свог интимног женског света, али и тај свет само је исечак што га испуњава заједнички живот у музичком кругу њених питомица. Оно у чему се састоји чудо њене поезије јесте сасвим посебан,

80 Упор. К. Јов! Рег Огзргило дет Маштрћпозорћте аиз дет Сегте дег Мугте, Јепа 1926, рг. 33.

91 О њезвну животу, њезиној поезији, хомоеротици и тобожњој моралној инфамији упор. моју навед. расправу Саафа п ешика њене портенофилије, Београд 1935, и приказ те расправе од В. Чајкановића у Срп. књиж. гласнику 1935, М.С. ХГМ 1. Упор. и Тћ. Кеттасћ Рошг тгеих соппаште Заррћо, Рапв 1911; Е. Вазсош Га спазје Заррћо ае Гезбоз, Ра 1911; Џ. у. Упатшомна Заррло ипа 5 пгдез, Вегип 1913, ра. 17—78; Меза, А.Е.Р. В., Заррћо о! 1е5боз, ћег Ше апа Нтез, 1932; М. Мештег Заррћо, Апасгвоп е! Апасгвоппдаису, Рап5 1932. Најпотпувије издање фрагмената: Заррћо геуосаћа. Ап атепдеа (ехе уић Епвизћ (гапзјаноп, Ите апа олоззагу ОР Аеоћс уогаз ђу Ј. М. Едтопд5, Гопдол 1920, Раџјез,

32 Упор. мој оглед Аршемисија, краљица-амазонка, Београд 1985 (Из Срп. к. гласи. М,С. књ. ХГМ, бр. 7—8), стр. 3—7.

22 р.М. Кођизоп Заррћо апа ћег тпИшелсе, Возтоп 1924; Н. Кифвег Заррћо, тг Киг ппа Кићт бег дет Масћуе (Паз Егђе а. Апеп ХХђ, Гаре 1928.

А