Učitelj

179

„експерименталне психологије на Масариковом универзитету у Брну, који је и сам на конгресу одржао два интересантна предавања 70 од педолошког значаја а који је и иначе педолошки (психогенетички)=!: активан. Опширан извештај с конгреса, који садржи и радове осталих југословенских учесника, изашао је 1934 г. у редакцији Др. Јана Ухера а у издању „Сталног одбора за приреЂђивање конгреса за испитивање детета“ коме је на челу Др. Ростохар а заступљене су у њему све словенске државе (Југославија: Бујас, Мандић, Крстић, Озвалд, Рамадановић). Следећи конгрес треба да се одржи 1937 год. у Југославији (Љубљана). — Да «поменемо још да је познати амерички педагог и педолог (професор Соштћа — универзитета) Др. Х. Сузало био пореклом Хрват и да је одржавао контакт са својом старом домовином.

И руски емигрант Василије Пејхељ, професор учитељске школе, има неколико педолошких радова.=“

Преводна литература, која овамо спада, нека буде окарактерисана само са пар имена која дају наслутити смернице датог интересовања. Превођени су: Lay, Meumann, Tumlirz, Binet, Claрагеде, Еегпеге, Јатез, Бехтерев, Корнилов.

3) Аксиолошко и културно-филозофско темељење педагогике нашло је код нас већ сразмерно рано одзива у универзитетској настави (Матичевић, Озвалд, Д-р А. Базала). Тако може и духовнонаучни („разумевајући“) правац у педологији, који је — као што већ пре споменусмо — био ухватио чврста корена нарочито у љубљанском кругу (Озвалд), да укаже на неколико ваљаних радова. Пре свега ваља овде истакнути већ наведени (у напомени бр. 15) зборник који садржи и расправе Озвалдове и њему блиског Густава Шилиха“ Од Озвалдових ђака да споменемо још Др. Франа Чибеја,“ који је много обећавао али је нажалост рано умро, и универзитетског доцента Д-р Станка Гогалу.> — Нарочито место — као што смо то већ раније истакли — заузима својим педолошким списима Д-р Јосиа Јерај, који сам за себе наводи да ради на основи експерименталне и структуралне психологије и филозофије.=5

20 „Психолошки профил детета елементарног разреда“ и „Психологија читања с нарочитим обзиром на почетно читање“ (чешки оригинали у поменутом конгресном зборнику; српскохрв. превод у „Учитељу“ за 1933—1934 год.).

2' 1928 год. изашао је 1 део његових „Студија из генетичке психологије“ („5 ифе 2 уууојоуе рзусћојогје", чешки, Брно 1928 као 25 св. „Расправа филоз. факултета Масариковог универзитета у Брну“).

22 „Прилог за психологију испита“, Крагујевац 1934; он нас је упозвао и са „Педологијом“ руског научника П. Блонског (Мало, скраћено издање ове књиге изашло је у преводу Р. Теодосећа као 7 књига библиотеке „Друштвенопросветна питања“, Крагујевац 1935). 4

#% „Mladeniška doba* — Ped. zbornik SSM, Ljiubliana 1926.

за „Metode in viri mladinske psihologije“ (Ped. zbornik SSM, Ljubljana 1928) — „Erolfika in seksualnost mladostnika* („Popotnik* 1925). — „Otroška in mladinska psihologiia pri Ivanu Cankaru“ („Popotnik* 1926/27) — re onuiapHa „Mlađinska psihologija“ kao pykonMcHa 3aoOcTaBuITHHa

= Међу осталим; „Тр; sodobne mladine“ (Popotnik 1981/3)). — „О редаgoških vrednotah mladinskega gibanja", Бјибцапа 1931. ја

26 Да споменемо само: „Мегзк! гагуој падознка“, (Сав 1929/30). „Psihologija kmečkega otroka“, (ib. 19334). — „Naša vas. Oris vede o vasi“, Ljubljana 1938. — „Psihologila kmečkega in proletarskega otroka“ a npe csera „Duševna podoba mladosti“, Ped. zbornik SSM, Ljubljana 1930.