Učitelj

184 ит

Помагања у тешким приликама такође утичу да се удружују многи младићи који доживљују мању вредност. При каквом послу стварају се „друства“, и ту су често измешани старији људи с младићима. Обично су та другарства малотрајна. Дванаести младић (24 г.): „Е, што је овај Пера за друство за у планину — мислим да га нема нигде. Неће те, бре, остави, па не знам шта да је! А понеки те ич не гледа. Ако нешто искршиш, он ти неће помогне да оправиш, него ако може да те замине — остави те, па саг што ти Бог да! А Пера, брате, неје такав човек. Бија напред, бија натраг, он ће пречека, па кад се све оправи, ће кренете полако. Затој ја не волим с другога д' идем у планину него с њега. Млого је згодан за друство!“

Заједнички тежак посао врло често доприноси зближењу младића. Тако се другарством које из тога произилази многи младићи на селу ослобађају осећања ниже вредности, које, иначе, одваја појединце од друштва.

Д-Р ДУШАН Ј. ЈОВАНОВИЋ:

Покрет радне школе и проблем југословенског васпитања

Велики део људског живота остварује се у раду, борби и делу. Педагошка формула за ово сазнање је покрет радне школе. Он је несумњиво условљен општом променом у осећању живота. Оно је пре наших дана извирало из естетско-идеалистичког става човекова и његове вере у примљено предање и ауторитет књиге. Промене у производњи, њен нагли развој пре свега, изазвали су читав низ социјално политичких питања. Невоља је нагнала ч0века да се окрене стварности свакидашњице и да се ухвати у коштац са њом. Ова општа промена у ставу човекову одвела га је осећању, које је најзад обухватило и дете. Социјална енергија човекова изазвала је тако један покрет, који је пре свега био управљен на личност.

Иако је условљена општим духом времена, радна школа црпе своју снагу из два потпуно различита врела, која су се тек после светског рата слила у један покрет, који се моћно и снажно разлио на све стране. Различите животне снаге, из којих је поникао покрет радне школе, чине покрет изванредно сложеним и двосмисленим, те је литература о њему стога врло нејасна и тешко прегледна. У приказивању покрета ја ћу се држати поглавито реферата о покрету који је Херман Нол дао у првој свесци своје Педагогике, коју је издао у заједници са Лудвигом Палашом 1933. Приказ је један од најпоузданијих и у свему је у складу с нашим намерама.