Učitelj

187

1. место само интелекту да се окрене целом душевном животу детета;

2. да не искоришћује само његову способност за примање, него да потражи његове производне, радне снаге;

3. да не развија ове снаге у празном простору, него да их развија на конкретним стварима у раду и позиву;

4. она треба да задовољи његове социјалне нагоне и да атомизирање ученика и апстрактан однос према учитељу замени заједницом и животворним дружењем.

Ово су они исти захтеви, које је раније педагогици упућивала епоха немачког литерарног врења (5 штт ипа Ргапо), они исти захтеви, које јој је у своје време постављао и Песталоци. Њихову снагу је увећало даље педагошко откриће, које се додуше налази раније код Русоа, Песталоција, Фребела и др., али које тек сад добија системски карактер: откриће специфичне обдарености доба младости. Утврђује се да у развићу детета телесни и мануелни интерес претходи духовном. Од 3 до 14 године преовлађују инстинкти и нагони за мануелне радње. На овоме се заснива и љубав дечја према занатлији. „Психолошка форма практичког понашања“, каже Кершенштајнер, „је основна структура дечје душе“. Он затим вели: „фундаментални став свега духовног развића је, да оно увек напредује од практичног интереса к теоријском интересу, ми морамо дакле наше васпитање да удесимо према интересима младости“. „Године детињства до пубертета по правилу су обележене живом активношћу,..... „У радионици и кухињи, у врту и у пољу, у стаји и у рибарском чуну, деца су увек спремна на рад“. Песталоци је стога желео раније да се омладина подиже у домаћој соби за седење и њеној заједници. Са истих разлога Кершенштајнер захтева сада радну школу. Он је првобитно под њом замишљао, да свака школа треба да има разне просторије за рад, радионице, вртове, школске кухиње, собе за живење, лабораторије, да би на њима развијала систематски инстинкте за мануелну активност и да биу њима насупрот апстрактном мишљењу у речима неговала мишљење у ћутању и тишини, које се развија у раду на конкретним стварима и основа је за највећи део свих уметничких и практичних позива. Радна школа би требала да помогне да се сломи индивидуализам прошлих времена. Као што развија саморадњу, она би требала да одведе и развићу социјалних нагона дечјих. У заједници рада, која децу узајамно везује, у деци расте осећање заједничких задатака и узајамности и осећање да је у животу нужно потчинити се заједничким циљевима и стварним правилима. Годинама је Кершенштајнер разрађивао ове мисли све шире и све дубље са поштеним уверењем да оне могу исцелити све невоље нашег доба. На основу критике својих противника и под утицајем Рикерта и Шпрангера његова основна мисао је доцније добила нов садржај. Мануелна, ручнорадна основа узмиче. У доба пред светски рат он још мисли потпуно природњачки и сматра да све области знања, које имају научни карактер, треба да се