Učitelj

УЧИТЕЉ-ЈДТЕЈЈ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА НОВЕМБАР-ДЕЦЕМБАР 1936 __БЕОГРАД_Х1_ 17(51) ГОД БР, 3-4

УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ — БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 50

ПРОБЛЕМИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПЕДАГОГИКЕ И ШКОЛЕ УНИВ. ПРОФ. Д-Р СТЈЕПАН МАТИЧЕВИЋ:

Педолошка стремљења и испитивања у Југославији“

А) Уводна гледишта

Да се напише приказ који би сасвим одговарао наслову овог чланка спојено је још за сада са великим тешкоћама. Неке од тих тешкоћа стоје у најужој вези с историјом и са судбином саме наше младе државе. Састављена из више народних делова, који су до преврата 1918 год. живели потпуно одвојено у оквиру различитих државних творевина и различитих културних сфера, носи наша држава и наш народ још увек извесне знакове и у своме унутрашњем животу, који се и на подручју науке — посматране са гледишта једне генуине и уједначене националне манифестације духа — указују као још прилично неповезано размишљање и настојавање, као недостатак традиције и континуитета. — И „културном захтеву“ (5јегп) једног примереног и организованог научног испитивања, како педолошког уопште тако нарочито испитивања властитог народног подмлатка, што је наш народ схватио зацело врло озбиљно као једно питање савести, удовољујемо ми дакле — и поред све већег отстрањивања управо споменутих неповољних околности — заправо још увек у појединачним, прилично изолованим културним центрима који раде независно један од другога и изражавају културне осебујности трију уједињених братских племена што чине нашу државу. То су, уопште узев, главни градови: Загреб (Хрвати), Београд (Срби) и Љубљана (Словенци), поред којих једва да долазе у обзир у оквиру нашег задатка неки мањи центри (Сарајево, Нови Сад, Марибор итд.). Колико је који од тих појединачних радних центара приложио нашој ствари видеће се само по себи из наших даљих излагања,

#) Овај рал отштампан је на немачком у часопису „2ензсћић Тшг Јисепдакипде (Герла 1935). На потстицај уредника „Учитеља“ а по одобрењу ауторовом и уз његову помоћ превели смо овај рад у уверењу да ће корисно послужити нашим наставницима да боље упознају нашу педолошку књижевност. Овај превод разликује се од немачког оригинала утолико, уколико је сам аутор исправио извесне детаље и додао неке ситније допуне библиографског значаја.

Ферд. Ј. Маслић

Учитељ 1