Učitelj

166 и

настројен и сабиралачки (статистички) правац који се, изгледа, сада утаборио на београдским високим школама (универзитет и 1924 год. основана Виша педагошка школа) и који је углавном везан за имена Милорада Ј. Ванлића, (рођ. 1889), Др. Филипа О. Медића, Др. Бранислава Крстића (рођ. 1889), Др. Слободана Поповића и Др. Борисава Стевановића. О томе радном кругу и најзначајнијим радовима тог правца биће више речи у даљем излагању.

У Љубљани, Културном центру марљивих Словенаца концентрисало се педопсихолошко интересовање после усамљених старијих почетних покушаја (Хинко Шрајнер, рођ. 1850) пре свега ОКО личности поседника катедре за педагогику на тамошњем (год. 1918 основаном) универзитету, редовног професора Др. Карела Озвалда/ (рођ. 1573) који је сам у великој мери педолошки оријентисан и ради у томе правцу. Из круга његових иначе фи-

или педагогику на том универзитету још не постоји; професор филозофије је Др. Ф. Вебер, Мајнонгов ђак) предобразованих ученика изашао је низ вредннх педолога. Поред тога има ну словеначком културном подручју неколико педолошких научника и писаца који — потичући опет већином из учитељских редова сасвим независно поступају. — Тако се нарочито у напредноме пограничном граду Марибору образовао један педагошки центар („Pedagoški krožek“, cana „Pedagoška сетгаја“) који врши и марљив

После овог општег оријентисања треба сада да уследе опширнија излагања о југословенском педолошком делу и његовом садањем стању и то према стварним радним круговима.

Б) Педолошки радни кругови 1) Антрополошко-медицински радни круг

1) Стварно аншрополошко испитивање младежи почело је антропобиометријским испитивањима што их је предузела „Аншрополошка секција“, основана 1925 год. у оквиру загребачког „Социолошког друштва“ на потстицај и под претседништвом универзитетског професора опште биологије (Вирцбург, Цариград, Si, „Pri“ du

7 Kao sacrynHHK (ослањајући се на Е. Кпеска, М. Schelera i E. Sprangera) „KyMTyDHO- H духовнонаучног“ правца у педагогици („Киш Шштпа редагог ка“, Ljublj. 1928) a психологији („Маћгулззепзсћасће und geisteswissenschaftliche Psychologie vom padag. Standpunkt aus gesehen*, BeM. y часопису: „Пје Еггјећипр“ Х, 1935; на словеначком „Рпгодозјоупа зп duhoslovna smer psihologije S pedagoškega vidika* — Ljublj. 1934, Priročna ped. knjižnica, knj. 10) он је ayтор бројних врсних и дубоко проћућених педолошких књига и чланака у којима заступа то своје гледиште. Спомињемо: „Duševna rast ofroka in mladosinika*“ (1930), — „Osnovna psihologija“ (1932), — „Otroška duša v predšolski dobi“ (Pedag. zbornik SSM, 1926) — „Kako је mogoče z uspehom spoznati duševno strukturo ofroka“ (Popotnik, 1935).