Učitelj

296 ———_—_—_—_—_—__

МИЛАН Ј. ЈАЊУШЕВИЋ: ние ДУР ле У ва Н

Васпитање и друштво

Није редак случај да нам је врло тешко прецизно одредити значење извесних појмова које тако често употребљавамо, а такав је случај и са појмом васпитања. Иако скоро сваки дан чујемо ову реч, ипак нам је тешко одмах рећи шта она тачно означава, тј. шта све обухвата појам васпитања. Ако погледамо како су педагози овај појам дефинисали, видећемо да скоро сваки од њих даје различиту дефиницију васпитања. Али ипак, изгледа ми, да се све те различите дефиниције слажу у томе, да је васпитање свесно вођење и помагање психофизичког развитка омладине. Разлике у дефиницијама васпитања произилазе највише отуда што једни педагози дефинишу појам васпитања према радњама које чине васпитни процес," док други према задацима и циљевима које васпитање треба да постигне или према улози коју оно има у развитку друштва (Џ. Дјуи). Те разлике долазе и отуда што једни педагози сужавају појам васпитања, док га други проширују и изједначују са појмом образовања (Диркхајм). Најзад те разлике у дефиницијама настају и стога што извесни педагози одређују појам васпитања само са психолошког гледишта, сматрајући васпитање поглавито као душевни развитак детета (Хербарт), занемаривши биолошко гледиште, по коме се сматра да је васпитање продужетак и допуна биолошком развитку (Е. Клапаред:, код нас д-р В. Ракић), и социолошко гледиште, под чим се подразумева да се васпитањем не врши само психо-физички развитак већ се истовремено обавља и уреконструкција искуства“ (Џ. Дјуи) пагомиланог у културним добрима једног друштва, и да се том реконструкцијом омогућава духовно плођење и развијање друштва (П. Барт)з). Но сва три ова гледишта осветљавају само по једну страну истог проблема.

Да је васпитање продужетак и допуна биолошком развитку и да је везано за биолошки развитак, увериће нас посматрање раовитка младунчади различитих животињских врста, почев од амеба до човека. Кад једноћелична животиња даде деобом нову јединку, њен потомак је способан да одмах врши све функције као и родитељ. Доба младости код ових животиња такорећи и не постоји. Али ако посматрамо младунчад осталих животињских врста, које се на ланцу развитка све више приближују човеку, примећујемо да су њихова младунчад неразвијенија уколико се врсте више приближују човечијом врсти, и да им је потребан све дужи период младости да се потпуно развију. Код човечије врсте видимо да је тај период младости најдужи. Јер уколико је нека врста виша, утолико је дужи период младости, одн. развитка њеног подмлатка. Али велика је разлика између развитка младун-

1) Тако одређује код нас појам васпитања Бг В. Ракић. 2) Пг Ед. СТарагеде, Рзусћопорте де Гвтат, Сепеуе 1924. 8) Код нас ово глепиште заступа Пг. П. Сланкаменац.

ћи пи и ___би пе