Učitelj

204 ——————————————————————————————————————_—

Тек је сада младом учитељу, кога и дискреционо право Министра буни, пукло пред очима, да он може за свој рад да буде премештен, па можда и отпуштен. Машта је бујна. Он види себе отпуштеног, без службе, без хлеба. Њему је прошло двадесет година, не може ништа изнова да учи. Он је осуђен да буде само учитељ, и то државни, јер приватних основних школа нема. Почиње да се боји за свој живот и повлачи се. Пази на сенку да не згази. — Околина ликује.

„Ала овај брзо леже на руду“.

„Какав вам је учитељ“. — „Добар. Беше се мало узјогунио, али је сад миран. Слуша“,

Он се повукао у школу. Док је радио „ван школе“ није толико мислио на резултат у школи, али сада увиђа да се са четири разреда не може радити онако, како је учио, а он другачије не зна, нема искуства. Почиње да се довија. И да му нико не каже, он сам налази оне старе и застареле методе: задавање из уџбеника, преслишавање, клечање, штап, итд. Обесхрабрен је.

Долази школски надзорник. Преглед рада у школи.

Он није спремио ђаке за испит. Предавао је, али није стигао и да механизира, јер је програм велики, а није му познато, нити му то ко зна објаснити, како да га скрати, кад има четири разреда. — Пита. Деца несигурно одговарају. Грлес му се стегло. Пребледео. Деца осећају да се господин боји. Њихов се вођа уплашио и она почињу да дрхћу. — Бадава уче пет година ови млади, ипак ништа не знају, мисли у себи надзорник и некако је задовољан собом.

„Радите ли ван школе“, пита озбиљан надзорник.

„Па не може се“, одговара он као какав велики грешник.

„Не може! А како сам ја»“

На крају лекција. Ово Овако, оно онако. Ово необрађено. Оно неутврђено. И онда великодушно: али показује вољу за рад. С обзиром на почетништво „добар“.

Надзорник је отишао. Учитељу се не улази у учионицу. Стиди се од деце. Бежи од друштва, јер га је срамота. Размишља. Целе године сам радио, а рад слаб. Ни друштва, ни књига, ни хране, а рад слаб

Сувише велико бреме натоварено на младог неискусног човека.

Средњи. Код нас између ове две групе сада заузимају средину учитељи УШ, УП и један део У] групе. То су они који су школу завршили у очи рата, одмах после рата и до 1920 год. Они су заузели места по варошима, варошицама и већим селима, или у непосредној близини градова. Међу њима има појединаца који својим радом блистају у околини. Предано, са спремом раде у школи. Ваншколски рад им је такође завидан. Они су на правом месту, јер средина у којој раде, тражи снаге, а они је имају. Дакле, једини они су на правом месту. Њима само треба омогућити да слободно, без бојазни, обављају своју дужност, па ће резултат бити велики.

(Свршиће се)

ош