Učitelj

508 а

или варош заузима рђав географски положај, толико скривила да их Министарство кажњава Ррђавим учитељем> Каква ће она бити када им је учитељ рђав Министарство мора пронаћи друга ефикасна средства за кажњавање службеника, а не ово којим се кажњавају невина деца и мирни становници неког забаченог села или вароши. Све су ово неоспорне чињенице, а поменуте су овде зато, да би се могло да увиди, да ли је правилно извршена расподела учитеља на школе; да ли је сваки учитељ на своме правом месту или није. Какав је критеријум за постављање, премештање учитеља» Персоналну политику води Министарство просвете, добићете јавно одговор. Али ми сви знамо, да поред Министарства и многи други неодговорни фактори играју видну улогу у томе. Око премештаја и постављења наводе се многи разлози, само не онај главни: личност учитеља. Погледајте око себе, па ћете видети да ме стварност неће демантовати.

По принципу просперитета заједнице, у најтежа места би требало поставити најспремније учитеље, јер они неће клонути духом, радиће и знаће како да раде, али их за то треба наградити, а после извесног времена дати им лакше место.

Рад у варошким школама је доста олакшан. Рад у већим селима је прилично удобан. Док је рад у малим, забаченим селима најтежи. Које су и какве су ове олакшавајуће и отежавајуће околности, нама, учитељима је познато. Како су распоређени учитељи по тим школамаг То се може врло кратко изложити.

По варошима распоређени су старији, искуснији, за рад у оваквој народној школи, и одлично оспособљени учитељи.

Крајња супротност овоме је село са 70—90 кућа, 40—50 ђака, школа бедна, празна. Само клупе са којих се боја утрла. Једна табла обешена и рачунаљка, коју је столар самоук израдио. Учитељ млад. Тек из војске изашао. Ово му прво место. Мора да ради са сва четири разреда, да води администрацију школе и одбора, да ради у свима културним и привредним установама ако их има, а ако их нема онда да их оснива. Село је сиромашно, деца гладна, треба и школска кухиња. Он запне, све почиње, све хоће, јер осећа да ће своме народу само тако помоћи. А он жели да му својски помогне. За тај му рад треба друштво. Заинтересује сељаке. Сељаци су добри, неће да га одбију, али знају да неће успети, јер је пре њега то исто радио и његов претходник, па се „оладио“. Учитељ лети од једне установе до друге. Он је као ошамућен. Будан сања како ће он ово бедно село да препороди, да у њега унесе мир, слогу, братство, љубав, благостање. _—- Сви га са стране гледају и смешкају се. „Разочараћеш се и ти, Преварићеш се. Кајаћеш се,“ Али он и даље трчи, њега тешкоће гоне на рад.

„Остави ти то, учо, па гледај своја посла, своју школу, а за народ има ко да брине“, рећи ће једнога дана учитељу, некакав лепо обучен, избријан и без жуљева на руци, сељак. „Немој знаш ти овде да се размећеш, јер ћеш брзо одлетети“.

„Како молим» Ви то мени претитер А зашто

„Ама не претимо ми, него само кажемо, немој ти наше људе да завараваш, и ми знамо шта је политика“,