Učitelj

919

o ипо аетс зезани.

требама револуције. Док у СССР господари власт која дави свако слободно испитивање, дијалектички материјализам није способан ни за какво плодоносно филозофско развиће. У слободних мислилаца дијалектички материјализам ће се убрзо препородити у неки сложени систем идеал — реализма.

Библиографија

А) ФИЛОЗОФИЈА, ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА

Фридрих Ниче: Воља за моћ, превео д-р Душан Стојановић 1937, в. 8%, стр. 591. „Космос“ Београд. — Међу крупним претставницима филозофије живота у Немачкој 19 века, поред Шопенхауера и Е. Хартмана, Ниче заузима врло важно место и оно може да се упореди са местом које је Кант заузимао у научној филозофији. Иако је често дефинисан као контрадикторан, можда зато што није био систематичан, ипак се његов став на културу углавном јасно отликава на два правца: у критичком и творачком. Прво, он је сав у негацији и критици савремене европске културе. Не само то, Ниче је један од највећих разбијача те културе, разбијач свих „таблица“ вредности које нису одговарале његовом идеалу. Али, друго, ту се осећа и један позитиван момент. Ниче продире у психолошку несвесност културе, понире до најдубљих основа вредности културе, да доцније и психоанализа, и Чемберлен и Шпентлер и др. само развијају те потсвесне мотиве означене у Ничеа и дају савременом човечанству материјал, (много мање методе) да се обрачунава са том несвесном дубином. Ниче је градио виталну теорију сазнања, која ово узима у службу животу и та је теорија нашла доцније многе посленике и дубљу и ширу разраду не само код американских прагматиста, већ и код Берксона и др. ма да не увек у оном смислу како је то Ниче захтевао.

Ничеов живот је страдалнички, трагичан живот. Његов афористички начин излагања чинио је нејасним његова учења, те су она разнолика тумачења. Као филозоф живота, Ниче је објавио борбу свему што је против живота, свему што умањава, слаби или поткопава живот, Ниче је апостол живота, и бескрајна љубав према, животу је централна тема њетове филозфије. Он прославља све велико, јако и моћно у животу. Воља за моћ главна је његова животна тежња. Као натуралиста Ниче је учио да је природа аристократска и да је извор неједнакости. Ниче је аристократа, и мрзи демократију. Демократско нивелисање је ознака пада човека и државе, Ниче је иморалист. Али он не одриче морал већ та надомашује и хоће да замени вишим поретком живота. Ниче прелази морал, хита увис, изнад данашњег европског морала. Њетова се творачка тежња састоји у грађењу великог и самосталног човека, У преобраћање човека у племенитог човека, који је свестан одговорности пред собом, који је аристократа духа и карактера, који је потпуно свестан личнога достојанства, и који влада собом. У моралу једнакости Ниче је гледао највећу неправду према, великим људима. Зато је морал једнакости назвао моралом робова. Он је за морал малог броја изабраних, који су високо изнад томиле, за морал натчовека. Као атенста, Ниче је на место хришћанског Бога ставио свота натчовека, он му је заменио персоналног Бога. Међутим, нападајући и историско хришћанство и самога Распетота, Ниче је видео у њему тријумф морала робова, морала једнакости. Он је у том погледу интересантан и за хришћане и за противнике хришћанства. Али је поред све снажне критике он слабо схватао „морал“ Распетога, управо није га разумео. Он није лојмио да се у правом хришћанству крије морал који је виши аристократски од аристократског морала његовог натчовека и да позитивне вредности племенитог човека имају свој корен у Распетоме, који не проповеда, заробљавање већ највише — прво духовно, па остало ослобођавање и дизање у вис.

Ниче је пророк аристократске културе и његов натчовек је идеал човек, 3 њетов нови морал је аристократски индивидуаливам. Преоцењивање свих вредности, које је извео у торњем делу, значи уједно стварање нових вредности и конструмсање нове културе, јер свака нова култура има и свој систем појмова вредности. Зато је он филозоф, законодавац и пророк нове културе. У исто време, Ниче је огледало душе савременог европског човека, резиме његове стварности и најбоља слика његовог духовног стања.