Učitelj

13 Taj zakon ekspanzije sekundarnih oblika, koji je — kao što se vidi — samo specijalni zakon celokupnog procesa izolacije, važi razume se, kao i sam zakon izolacije (usamljivanja) u sociologiji, biologiji i psihologiji. Najizrazilije zastupljen je u bolanici ЊУ. »simpodijalnim razvojem« {Ward, Pure Sociology, glava V), pri kojem novi izdanak preuzima glavni zadatak, dok prvobimno stablo zakržljava. Ako dalje proučavamo fok procesa izolacije, doći ćemo do novog zakona koji, doduše, šlo se porekla liče nije ništa drugo nego puko završavanje usamljivanja (izolacije) i kulminacija ekspanzije sekundarnih oblika, ali koji nam se, šlo se liče njegove specifičke sadržine, ukazuje kao prava suprofnost prvobimog smera biološkog razvoja koji se nalazi sačuvan i u sociološkom procesu usamljivanja (izolacije). To je zakon refroaktivnog ulicaja. Taj je zakon isto Tako u vezi sa dokfrinom o društvenom ugovoru. Građansivo je, prema doktrini, izabralo vladaoca na osnovu ugovora; ali vladalac posle izbora vlada tim građanstvom pri čemu se često i ne osvrće

na ugovor — dejsivuje refroaklivno na organizaciju koja да je učinila vladaocem. Isto tako parlament razrezuje poreze svojim biračima, odbor ili druga neka ustanova u privalnim udruženjima kažnjava ili isključuje čla-

nove koji su aj isti odbor (ustanovu) izabrali, itd.

Taj zakon važi lakođe i na oslalim područjima kulture, a ne samo u organizacijskim pojavama. Književni govor poslao je iz izvesnog dijalekta: ali čim se on obrazuje, odmah počinje refroaktivno dejstvovali na Taj svoj maferinji dijalekaž i dikluje mu svoja pravila. Ljudi su stvorili izvesna pravna, filozofska, religijska id. gledišta i fa gledišta posle ovladaju ljudima, čak šta više ponekad ih učine svojim robovima. Ekonomija Je slvorila različite sisteme, na pr. feudalizam i kapitalizam, a posle su oni njome zavladali. Umetnost je stvorila razne slvaralačke principe, na pr. u Grčkoj, i ne može već dve hiljade godina da se olrese njihovih retroakfivnih ulicaja.

Na području biologije ne nalazimo takve pojave. U prirodi Je razvoj isključivo jednoznačan. Biljka uliče na svoje plodove, živolinja na svoju mladunčadi, ali se faj ulicaj nikad ne obraća unahrag. Ovde smo, dakle, došli do prvog razgraničenja između područja biologije i područja sociologije, ili: prirode i civilizacije. Najupadljiviji primer fe razlike je moralnost. Živofinja nema drugog principa nego da se ponaša prema svojim animalnim instinklima: čovek, naprofliv, može da radi ne samo kao živolinja, ||. u pravcu svojih animalnih instinkalta, on može da radi i u suprofnom pravcu, dakle da te instinkte askezom savlada i polisne.

Na području psihologije ipak dejstvuje refroakfivni ulicaj. Pojmovi, dakle najkasnije duševne Могемте, | пјћоу sistem, logika, prisvajaju pravo da vladaju celokupnim mišljenjem. Хајо је роћебап jedan dalji kriferij, ako hoćemo da razgraničimo područje sociologije i od duševnih pojava.