Učitelj

| венрвнинивеннеени иритира ин леири кере и ер ривер ние ЕНЕН 381

РЕФОРМЕ У ИНОСТРАНОЈ НАРОДНОЈ ШКОЛИ У 1935—36 ГОДИНИ

Међународни биро за васпитање —- Вигеаџ |!тфетлаНопа! 4'едисаноп — издао је свој годишњак за 1935-36 год. У њему је прегледно приказано све што се у васпитном погледу спровело у разним државама целога света у 1935—36 години. Тај приказ у својој врсти је потлуно нова ствар јер тако сакупљеног материјала из области васпитања и школства до подухвата овог биро-а уопште није било. Не треба доказивати мислимо, од како је велике користи за школство један овакав зборник. Њиме се на ванредно јасан и сажет начин излажу све новине педагошке и васпитне до којих се дошло у разним деловима света, а исто тако даје се упоредни развитак ове најважније гране социјалне делатности код народа и пружа могућност да се једни користе искуством и тековинама других.

Годишњак за 1935—36 годину поред тога има и други нарочит интерес, што показује стање школства непосредно у години која долази иза страшне привредне кризе, која је оставила дубоке трагове баш у првом реду на школство у свима државама. Стање које се у њему приказује није само израз степена обнове онога што је порушено већ је то у извесној мери и регистар нових иницијатива у васпитном погледу које су се родиле у невољи.

Поратни период у многим државама донео је административну реформу у школству, којом се ишло за тим, да се школи омогући што непосреднија и самосталнија директива. У Египту напр. још од 1929 извршено је раздвајање између Министарства просвете и социјалне политике. Да би се пак дао што већи значај Министарству просвете и његовој великој културној улози, у Португалији је Министарство просвете названо Министарство за национално васпитање. Овим се свакако хтело, да Министарство народног просвећивања буде самим својим називом уведено у важну културну мисију која излази из оквира школског васпитања и из оквира старања само за децу и омладину.

У погледу програма народних школа постоје извесне измене и испољене тежње код разних народа у правцу активне школе.

. У главном та се пажња за активношћу школске деце подразумева у стварању "могућности да се код деце развију слободно инстинкти: социјални, кооперативни и стваралачки. Стога се напр. у школама у Аустрији даје велика важност ручном раду који се предаје или посебно или у вези са другим предметима. Исто тако посвећује се велика пажња слободном цртању и непосредном опажању. Ваља овде напоменути, да се у аустријским школама обраћа велика пажња развијању дечјег интересовања за биљни свет и проблем пошумљавања. Већ од неколико година у неким областима установљене су „школске шуме“ које су остављене на потпуно старање деци,

У свима светским државама дошло је после рата до измене програма народних школа и скоро се код свију провлачи као црвен конац тежња да нова школа буде радна. Сама примена принципа радне школе није у свима државама идентична, што је обзиром на историске, климатске и економске разлике међу народима лако појмљиво. Негде је нов програм примењен само на старије класе, као што је случај у Белгији и Пољској, или је опет примењен од најнижих разреда, као у Швајцарској, Колумбији итд. У Сједињеним Државама је програм измењен у тежњи да се све гране образовне групишу око неколико центара интересовања: кућа и школски живот, заједница, прилагођавање живота природним снагама средине итд.

Једна од нарочитих новина савремене школе јесте развијање интереса за сељачко образовање. Овај покрет проистиче из признања разлике која постоји из„међу сеоске и варошке. школе како са гледишта становништва тако и са гледишта уну-трашње организације и методолошких средстава којима располажу једна. и друга