Učitelj

Данас је поменута борба већ завршена и то у корист Пржиходину. Озбиљни педагошки радници признају да је школско мерење добро средство у школи и оно се стварно раширило по чехословачким школама, Исто је и са борбом око глобалне методе. И ту је победило Пржиходино гледиште. У тим борбама узели су видног учешћа и психолози (Ростохар, Кратина) који су заузели становиште повољно за глобалну методу. Учешће Д-ра Ростохара је занимљиво нарочито због тога што је он створио своју властиту методу почетног читања у којој прелази одмах од целине речи на анализу слова, за разлику од Д-ра Пржиходе, који не препоручује да се проводи анализа по упутству наставниковом.

У најновије доба одаје се реформни школски покрет у ЧСР угавном обрађивању и искоришћавању прилога што их пружа нова комплексна психологија. Програмско делце у томе правцу је Пржиходина књижница „lIdeologie поме фдакнку"“ („Идеологија нове дидактике").) У њој аутор примењује гледиште целосне (комплексне) психологије на поједине дидактичке проблеме. Томе задатку био је посвећен и претпоследњи конгрес учитељства реформних школа из читаве Чехословачке у Брну, 1936 године. Проблем глобалитета који је тако добио основни значај у чехословачкој педагогици био је решаван и филозофски и то врло оштроумном анализом коју је педагошкој чехословачкој теорији пружио професор универзитета Д-р Јозеф Тврди (Josef Tvrdy).

И остали чехословачки педагошки теоретичари наклоњени су глобалистичком гледишту у психологији и у педагогици. То је у првоме реду професор педагогике на прашком универзитету д-р Јозеф Хендрих (Јозећ Непаисћ), онда доцент у Брну Д-р Дворжачек (Рмотасек), Д-р Р. Климеш. Унив. професор Д-р Ухер повољно се изразио о целосном (глобалистичком) гледишту још кад је критиковао бихевиористичку психологију у својим „Основама америчког васпитања“. Само проф. Д-р Отокар Хлуп (СКир) са универзитета у Брну заузима према глобалистичким гледиштима резервисано становиште и мисли да ваља сачекати са коначним судом, док се не види како ће се то целосно (глобалистичко) гледиште показати у пракси. |

Разуме се да су у чехословачку психологију и педагогику продрли и други психолошки смерови што их налазимо у данашњој психолошкој науци и о којима имамо прегледни приручник у књизи: Rachard MiullerFreienfels „Die Hauplrichtungen der gegenwarligen Psychologie" (Главни правци у савременој психологији; изашла и у чешком преводу Роберта Конечног). То су биле у првоме реду „дубинске“ психологије: психо-

|) Ускоро треба да се појави на српскохрватском у ауторизованом преводу _ Ферд. Ј. Маслића. Примедба преводиочева