Učitelj

Кад бисмо морали овај преглед чехословачке психологије да резимирамо у неколико реченица, истакли бисмо пре свега да су у њој, за разлику од психологије осталих народа, подједнако обрађена сва подручја, да је она у томе погледу уједначена, пропорционална и да је добро информисана о свему што се догађа у светској психологији. У њој се брижљиво обрађује теориска страна, али се довољно пажње посвећује и проблемима примењене психологије. Нова психолошка гледишта прихватају се критички и самостално. Више него задовољава право монографијско стварање, у чему се управо код сваког народа указује његов нови прилог науци, оно што он ново пружа науци и људском сазнању. Али оно што може нарочито да нас обрадује јесте околност што се у тесној вези са психологијом, заслугом реформног школског покрета, развија нова педагогика и дидактика, које са успехом доводе педагошке и дидактичке методе у сагласност са модерним психолошким гледиштима и најновијим тековинама психо-

лошке науке.

ФРАЊО МУСИЛ, срески школ. надзорник — Трнава (Словачка):

РАЗВОЈ И ДАНАШЊЕ СТАЊЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ДИДАКТИКЕ

Чехословачка дидактика развија се од пасивне школе слушања прека слободне и активне школе у правцу ка пракси, заснсваној на принципима јединствене диференциране радне и друштвене школе.

Слободна школа коју су прокламовали учитељски конгреси у Чешкој и Моравској год. 1903 и 1906 у вези је са народним отпором противу Беча, а са дидактичког гледишта то је реакција против официјелне праксе, против униформиране, пасивне школе, формализма и хербартијанства. Води

се борба за слободу детета и учитеља у школи, прокламују се гесла саморадиности и прирођености под утицајем идеја Русовљевих и Толстојевих Води се борба против наставног програма, озакоњеног на дуги низ година, који је „један од богатих извора педагошког барбаризма и педагошког ропства", како пише Јозеф Черни (Јозе! Сету) у својој књизи „5мободћпа мојпа Зкоја“ (Праха 1907, стр. 150). Тражи се да школа буде