Učitelj

етиаивиининиииле ренин пр еииавии ивттанеитниеиенише пиии но. 413

ширим видицима, раздобље приправа, а коначно и раздобље кад је учитељство чврсто решено да школу реформише практички и у целој њеној ширини, Гесла „слободне“ школе, која је наоко тако много обећавала, већ су се преживела. Преживљује се и активна школа.

Настаје очигледно напуштање великих парола и високих циљева. Учитељство осећа да се мора вратити солидноме свакодневном раду у школи. Питање је само у коме правцу. Ипак није могуће бранити стару механичку школу, коју смо наследили од бивше Аустрије. У том расположењу, опет се разлежу речи Масарикове у његовој посланици коју је упутио народу приликом прославе прве десетогодишњице Републике: „У целом свету се тражи реформа школе и васпитања — а шта ми, народ Коменскогг Бојим се да су нас друге земље већ претекле. Као што нова држава има да реши нове и сложене задатке, тако промене у друштву и његова сложеност гоне школу на реформе.“

Сигнал за реформу била су два чланка Дра РИћоде: „Тесћг Ка мучку členi na zakladč psychologickem" („Školske reformy" rom. IX, 1927/28, стр. 230 #.) и „Једпота зкоја" (Њла., год. Х, 1928/29, стр. 1 #.). Својом новином и одређеношћу идеја пробудили су интересовање, узбуну и полемику. На „Педагошкој седмици“ која се одржавала у Прагу-од 27 октобра до 4 новембра 1928 био је прокламован програм реформе на основу идеје јединствене диференциране радне и друштвене школе. Она стоји на чврстој научној основи, има широки светски хоризонт. Насупрот геслима слободне и активне школе стоје ту одређени принципи и план који је остварљив.

Том „педагошком седмицом“ 1928 г. почиње нова и велика епоха педагогике и дидактике, смишљена и великопотезна реформа читаве школске структуре и свију њених компонената. Настаје живо гибање у практичном школском раду и литератури, било да је реч о књигама или о часописима, какво се никад још није памтило. Настају борбе сићушног, ускогрудог и маловарошког старог света са великим светом нових идеја. Рад чехословачког учитеља добија светску оријентацију. То је доба великог идејног препорода. ј

Али реформни принципи не остају само на хартији. Они почињу да се остварују у огледним школама, организованим према плану Дра РЕћоде. Око њега окупља се колектив марљивих сарадника из школа свију ступњева и категорија, у пракси спроводи поједине принципе, предмете и компоненте реформног плана, ради и бори се. Реформа се постепено шири а истовремено и дотерује. Она дејствује својом одређеношћу и органичношћу.

Реформни принципи произлазе један из другог и у виду антитеза творе животни динамизам. Тако на пр. консолидација проистиче у систему из глобализације и њена је творевина, глобализација у почетној настави читања утиче на остале саставне делове јединствене наставе.