Učitelj

Од глобализације зависи ситуачност, динамизам и конкретизација, али и индивидуална настава која у систему претставља антитезу глобализацији. Из индивидуализације проистиче рад у групама и колективна 06рада градива, као и дистрибуција и класификовање ученика и наставног градива, квантитативна и квалитативна диференцијација“) Индивидуализација захтева контролу рада и његових резултата. РАћофта реформа дидактике претставља органску целину и поклапа се са целином органске школе, са њеном организацијом и са васпитањем за бољи и срећнији живот. Она значи васпитање за рад, подешено према потребама појединца, и времена, а које стоји у служби интересима целине.

Главни дидактички принципи имају богату садржину, манифестују се у оцењивању вредности и избору наставног градива, у средствима, методи, систему и плану. .

Глобализација у дидактичком систему значи консолидацију предмета и наставног програма. Заводи артикулацију ступњева уместо расцепканости и концентрацијских кругова, удружује поједине предмете и кристализује се на нижем ступњу у виду глобалне наставе новог облика, а на средњем и вишем ступњу у виду корелације уместо концентрације, која се практиковала у старијој школи. У области методе продире глобализација у све предмете у целој њиховој ширини на елементарном ступњу, а на следећим ступњевима као полазна тачка наставе. Тај правац се највише разликује од традиционалне чешке школе и изазива велике борбе у којима су присталице синтетичке методе одвукли школске проблеме на улицу, у булеварску штампу. У доба борбе око глобалног метода (1933—1934) било је у дневној и периодичкој штампи 06јављено преко 500 вести и чланака о томе питању. То очигледно показује да се ту не ради само о једној методи, него о читавом новом правцу који у школу уноси богату и интересантну садржину уместо гимнастике са празним формама слова и слогова, рад уместо пуких промена, животне целине уместо појединости, унутрашњу усредсређеност уместо калеидоскопа синтетичке школе. Коначно остају на мегдану глобалисти, побеђује стварни рад и идеја прогреса. Стручна штампа ставља се најзад у службу нове идеје. На тај начин постаје глобална метода путоказ целокупне реформе. По њој видимо како се реформа шири у појединим крајевима и како постепено захвата и читаве срезове. ;

Из принципа глобализације нужним начином произлази други основни принцип модерне дидактике: „прирођена ситуација — прирођена реакција". Тај се принцип манифестује у виду ситуацијске методе, пројеката и проблема, а у ствари није ништа друго него наглаша-

“) Квантитативна диференција изводи се према општој интелигенцији ученика, а код квалитативне води се рачуна о специјалним способностима, диспозицијама и интересима. ' = Преводилац