Učitelj

Овим цифрама ваља додати још и трошкове за грађење народних мањинских школа у висини од 394 милијона, које је платила искључиво тј. у целости држава.

И ови подаци су понован доказ да држава посвећује већу пажњу и издашније потпомаже школство у Словачкој и Поткарпатској Русији него у тзв. „историјским земљама“. Не смемо заборавити да држава троши много новаца и на плаћање учитеља у тзв. „црквеним школама“. То нису црквене школе у ономе смислу као што су на пр. приватне конфесионалне школе рецимо у Француској, где их уистину издржавају искључиво вероисповедне општине, укратко црква, а држава не даје ни суа. Чехословачка државна каса платила је на пр. 1921 г. готово целу плату учитељима црквених основних школа, тј. она је дала 99,597.000 Кч, а све цркве заједно само Кч 1,842.589.

Држава то чини зато да што пре нестане разлика међу појединим земљама Републике у погледу основног школства. Што пре то буде, то ће боље бити за чехословачку демократију, јер њен најчвршћи ослонац јесте и биће што боље образовање свих грађана, најширих народних слојева у ЧСР,

KAREL ČONDL, nastavnik građanske škole, sekrefar Reformne komisije pri Školi visokih pedag. studija — Prag:

ČEHOSLOVAČKA ŠKOLSKA REFORMA

Čehoslovački školski reformni pokre} ima svoje poreklo kako u fradiciji narodnog vaspilanja, čiji je preteča bio veliki lik Jana A. Komenskog, tako i u svefskom pedagoškom pokrefu sa kojim je Tesno vezan. Oba ova činioca uzeli su učešća u poslanku, formiranju i konačnoj formulaciji današnje školske reforme u ČSR i njenoj prakličnoj primeni.

Protivu strogog herbartovsko-cilerovskog (Ziller) infelektualizma, kojim beše proželo školstvo u drugoj polovini 19 stoleća, istupila je u 90-fim godinama fog sloleća nova učileljska generacija u fzv. „isforijskim” zemljama današnje ČSR. Na čelu tog pokrelta stajala su dva pedagoga koji su formulisali i izvojevali pobedu idejama koje su postale program čehoslovačkog učileljstva ne samo u vreme pre Svefskog