Učitelj

Ali bilo bi pogrešno mislifi da se pokret za školsku reformu u ČSR razvijao bez protivnika i bez ofpora. Naproliv: izdavanje novog programa za građanske škole bio je signal da se rasplam}i oštra borba oko glavnih principa na kojima je faj program izgrađen. Na čelu opozicije poslavio se prof. Dr O. Hlup, druga najizrazifija pedagoška figura u ČSR. Ošlre polemike u časopisima, publikacijama i na sednicama i skupovima pomogle su, i pored foga što su ponekad bile bez polrebe strasne, da seiskristalizuju nova gledišta i ulfre fim gledištima staza u najširu javnosi.

Školska reforma u ČSR-nije još ni izdaleka završena. Danas sfojimo do pojasa u uskovillanim falasima fog sfrujanja koje iz godine u godinu sve više jača. Trebaće da se ide dalje za pofpunim osfvarenjem ideala jedinstvene radne i društvene škole. Ali već danas je jasno da je smer što ga je dao razvoju čehoslovačkog školstva Dr Pržihoda pouzdani put kojom će ići čehoslovačka škola i u budućnosti.

Д-р ВАЦЛАВ ПРЖИХОДА, доцент Карловог универзитета — Праг:

НЕПОДЕЉЕНА ШКОЛА У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Већина педагошких публикација готово у свима државама односи са на потпуно организоване школе. Па и наставни програми малог броја држава воде рачуна о разлици између потпуно диференциране – (консолидоване) школе и школе неподељене. Тек у последњој деценији долази у европском школству до изражаја рационализација, која иначе у знатној мери руководи савременим економским животом. Рационализација придаје велики значај организацији, планирању и размишљању о томе да ли су боље ве-

лике или мале социјалне и економске творевине. Тек кад је та метода мишљења прокрчила пут и у педагогику, која се до недавна бавила више духовнонаучним проблемима, проблемима наставних метода и васпитањем, почела се како треба схватати разлика између неподељеног школства, већином на селу, и потпуно организованог (подељеног) школства, где сваки разред (свака школска година) има своје засебно: одељење.