Učitelj

зик, а и кад ко нешто зна, онда је то турски (због вере) или арбански, и то врло мало и врло рђаво. Затим код Торбеша даље пада у очи неразвијеност вољно-реактивних_ способности, која објашњава њихову уопште велику подложност сугестији, а према томе и чињеницу што су миметички веру променили. Напротив, код Горњореканаца је приметна развијеност вољних способности, које уопште психолошки организују личност и одржавају сва уверења и духовне ориентације, па је разумљиво њихово опште лично врло поносно, великашко држање и упорно чување вере и обичаја који су сачињавали основу унутрашње личне и групне духовне вољне, активне оријентације. Тако, диференцијално етнопсихолошки, на основу утврђених групних психолошких профила, постаје јасно да су Горњореканци морали по закону најмањега напора миметички се језиком сличити са Арбанасима, јер су за то одговарајуће способности код њих необично развијене, те им је то било најлакше, а морали се одупрети у својим веровањима и обичајима јер је вољна функција знатнога степена, те јој потпуно недостаје садржинска пластичност и променљивост; а' доњорекански Торбеши, због слабих способности хотења и уопште подложености сугестији морали су се миметички асимилирати Арбанасима примивши муслиманску веру, док арбанаски језик нису могли примити зато што су врло ниских језичких и уопште мнемичких способности. У различитости самих етнопсихолошких профила Горњореканаца и дебарских Торбеша очитују се узроци и добијају објашњења различите њихове миметичке реакције на снажни притисак који су Арбанаси на њих вршили током два последња века. — Тако примена психотехничке методе разјашњава диференцијацију торбешке и горњореканске етничке групе, а слично се примењује и у другим случајевима непосредног проматрања етнопсихолошких појава чији резултати су објављени у горе наведеним радовима.) — Увек у тесној вези са непосредним датама и тереном, Недељковић је дао и низ студија посредног проматрања етнопсихолошких појава и карактеристика нашег народа у народној књижевности, обичајима итд.: ЕТНОПСИхолошки елементи локалног акцента јужносрбијанске уметности“) Сунчева сестра и добар јунак“) Изабелина боја у нашој народној поезији“) Ђура Јакшић и јужносрбијанска народна лирска песма,“) О типичности Абрашевићевог песништва/>) О типичности јужносрбијанског омладинског сликарства,%) Мијачка подела песама и њена психолошка основа“) Два јужносрбијанска мотива о Краљевићу Марку и њихово етнопсихолошко значење“) и Торбешка „варијан-

49) Диференцијалном психолошком методом је Недељковићев ученик, проф. Фридрих Трој дошао такође до отсечних етнопсихолошких закључака о типичности музичке осетљивости код три варијанте динарског психичког типа у својој студији О музичкој осетљивости Јужносрбијанаца Шумадинаца и Црногораца, Прилози за филозофију и етнопсихологију, Скопље, 19831, св. 1.

1) Свеска 3 Прилог за филозофију и етнопсихологију, Скопље, 1981.

42 Српски књижевни гласник, књ. ХХМ.

4) тра. 1981.

а) Летопис Матице српске, 1929, књ. 319, св. 3.

45) Јужни преглед, 1981.

7) Јужни преглед, 1982.

45) Јужни преглед, 1932.

|