Učitelj

“ма

мисли“. Он успева да око себе окупи већи број млађих људи и да их заинтересује за савремене религиозно-философске проблеме. У тај „кружок“ спадају: д-р Ђоко Слијепчевић, Бранко Рапајић, Здравко Јагодић, Милутин Деврња и Јован Братић.

Та чисто црквено-богословска група поима и третира религиозне проблеме на нов начин. Пре свега, то је последица овог ступња наше историје у коме религија наилази на сложене препреке и осећа нове потребе, а затим то долази и отуда што је иза рата основан први српски Геолошки факултет много допринео развоју богословске свести; — и ту се не би смео да не помене религиозно философски рад д-р Николаја Велимировића, који је, ако не другојаче, овде деловао као потстрек. У овој средини се нарочито изучава руска религиозна мисао те је и тај факт један од разлога да се религиозни проблеми пре свега прошире, ослободе старог затвореног круга. Проблеми који се у тој средини постављају односе се: на религиозне компоненте уметности; на смисао наше историје; на положај и задатак наше цркве у друштвеном животу; на однос према западној форми хришћанства и западној култури итд.

Најдановић је у току двадесетогодишње сарадње кроз наше религиозно-философске часописе у горњем смислу развио богате идејне садржаје.

Димитрије Митриновић за време кратког боравка у земљи и даље развија своје предратне концепције о „свечовеку“ и символици „Видовдана“.

Павле Јевтић пише низ даровитих огледа у духу христианизираног индуизма.

Велибор Јонић у својим чланцима, нарочито у оним из „Народне одбране“ заступа. хришћански активизам и оптимизам.

Д-р Димитрије Ђуровић даје неколико огледа, у којима изводи суптилне анализе проблема руске и српске књижевности и то у религиозном, хришћанском смислу. Нарочиту пажњу посвећује етичком моменту.

Никола Крстић под једном даљом инспирацијом антропософије оригинално тумачи наш народни еп као и савремену књижевност, — откривајући њихову духовно-религиозну позадину.

Тим истим суптилним улажењем у суштину уметничких дела одликује се и д-р Милош Радојчић који се у неким огледима у часописима нарочито „Упознај себе“ и „Хришћанска мисао“ уздиже до спонтаног осећања прајединства света.

Учитељ 14