Učitelj

a Kać

више као донекле хеуристично средство, избегава једностраности и не изводи из ње сличне закључке, с каквима је ту поделу дискредитовао њен главни заступник Тбпплез.

Градиво опште социологије, које у именованом спису само назначује, Госар досад није обрадио у неком већем објављеном спису, изузев неке социјалне науке, нарочито социјалну политику, општу политику и социјалну економију; то је учинио у делу »Да nov дгиХађпа геа«, који је најопширнији спис тога подручја у словеначкој књижевности. Осим тога је Госар објавио још дуг низ расправа, које можемо убројати у социологију ако их схватимо у широком смислу те речи.

Аутор најопширније словеначке социолошке књиге пре рата, (»Зосто]огтја«, г. 1910) управо систем католичке социјалне философије с практичном применом на разноврсна актуелна питања, дотиче се социолошких предмета у многим својим расправама такође и после рата. Године 1920 издао је д-р Алеш Ушеничник »Јуо а у КкКгосапзко зос101021]ј0«. Та нормативна социологија, сасвим се оснива на начелима католичке етике, тј. божјега открића, природног разума и папских социјалних енциклика, слично као и »Sociologija« коју је издао Д-р Ј. Јерај. Ова последња излаже у уводу неке изводе о друштву, иначе можемо именовати садржину тога дела социолошком само тако, ако придамо социологији широко подручје; ако је сматрамо за некакву универзалну, енциклопедијску науку; дакако у социологију већ спада све то, што расправљају те нормативне социологије, али ипак под условом да се расправљају посве на социолошки начин.

Стварно, са свом младалачком енергијом бавио се социологијом рано умрли д-р Фр. Чибеј. Три дуже расправе: »ропезк; К зост01021]1 пцте поз к« (Р. 1 5. 1925), »Езге ка 11 sociologija filma« (D. 1 5. 1929 и »Тете!јпа ургаргабапја зосто1ог 1је ге!121је« (Саз, 20 и 22 г.) говоре о његовом великом расматрању по социолошком свету, и из њих се јасно види, да је знао наспрам прилика и. догађаја заузети социолошку дистанцу. Методички прилично следује Вјесејевој формалној социологији, особито у последњој именованој расправи, где анализира друштвене односе и процесе који произлазе из вере сасвим тако, као што је био обичај у Вјесејевом семинару. Социолошке методе показују такође и друге његове расправе, посвећене нарочито васпитању и уметности. |

Д-р Фр. Вебера могли бисмо убројати у словеначке социолошке ауторе ради његових »Idejnih temeljev slovenskega agrarizma« (1927). У тој „програматичној“ социјалној студији, како он сам именује свој спис, расправља о друштвеним односима психолошкоаналитичком методом, и дели персоналне социолошке творевине, слично као Госар, у две типске групе, те доказује како припада сеоском сталежу, као социолошкој творевини, ради његових фундаменталних особености, основни значај у свем културном развоју, посебно код Словена, који су ради тога позвани остварити најбољи облик државности.

Посебно треба споменути још Звитереву стварну студију »50ciologija in zgodovina« (Sodobnost, 1937). Ilo oneHH Me-