Učitelj

Ш) Глума и певање

Школа и учитељи били су одувек важан фактор у ширењу и популарисању позоришне уметности. Још пре Јоакима Вујића, који се сматра „оцем српског позоришта“ и који је са својим „Дилетант-Содружеством“ давао у Градском казалишту у Загребу 1840 прву позоришну претставу на хрватском језику (Кукуљевићеву драму „Јуран и Софија“) и тиме такође ударио темеље развитку хрватског позоришта, давао је у Крагујевцу о празницима претставе учитељ Ђорђе Евгенијевић (1797 у ужичком округу — 2) са својом дружином од одрасле деце, ученика и младића и то још од 1829 године. Учитељ Марко Јелисејић имао је у Вел. Бечкереку (данашњем Петровграду) још 1783 год. позоришно друштво од својих ученика из основне школе, а можда и понеког младића. Члан његове трупе био је и први српски глумац Аркадије Перић, онда дечко од 10 година. Према томе Јелисејић би био зачетник новог српског позоришта. Помиње се још и смедеревски учитељ Светозар Десимировић који је са својим ученицима дао неколико дилетантских претстава почетком 1842. У Хрватској и Словеначкој почеци модерног позоришта везани су више за гимназије и богословије. Приказивало се у почетку латински и немачки, а онда на народном језику. Једини изузетак чиниле су, изгледа, језуитске претставе у Рушама крај Марибора, где су питомци препарандије како неки тврде — играли своју АсПо сописа већ крајем 17 века па све тамо до 1722 год. и на словеначком.

Учитељски ред дао је нашем позоришту неколико познатих имена. То је пре свега незаборавни Хамлет загребачке позорнице и каснији јунак салонских комада, Андрија Фијан (1851—1911), који је неко време учитељевао у Шестинама, и чија аполонски красна појава још и данас живи у сећању старијих Загребчана, а чије се глумачке креације, по речима Д-р Н. Андрића, рачунају „у најсјајније позоришне успехе Хрватског казалишта“. Петар Брани (18401914), такође истакнути члан и редитељ загребачког казалишта, кад је после 10 година рада напустио позорницу, отишао је за учитеља у Тополовец крај Сиска и тамо остао пуних 10 година (18741884), а онда се понова вратио у позориште. Он беше носилац главних улога у историјским драмама и одличан декламатор, а превео је много драма, опера и оперета у прози и стиху. Позната загребачка глумица и списатељка Нина Вавра отишла је у Милетићеву драмску школу из Ш разреда препарандије, а првакиња загребачког казалишта Вика Псодгсрска такође је свршила у Горици две године учитељске школе, да би у Инсбруку наставила трговачку академију, а 1919 отишла у драмску школу Хинка Нучића у Марибору, где је добила и свој први ангажман. Оперски тенор Јоцс Цвијановић (1888) свршио је учитељску школу у Пакрацу, а онда отишао у оперски збор у Загребу, па у оперу Жарка Савића у Београду (1911), у Нови Сад и 1915 понова у Загреб као херојски тенор (Соколовић у „Николи Шубићу Зрињском“ итд.).

Учитељски ред дао је и београдском позоришту два свештеника Талијина, а то је глумац и редитељ Милорад Петровић (1865), који је свршио учитељску школу у Нишу, отишао у рат 1885,

= ди вв аса:

4 љану гај