Učitelj

зе Веи 321 Идеологија нове евроамеричке дидакшике

· П: глава Наставни динамизам

Живот ХЛХ и ХХ века показује такву динамичност, какве није било ни у једном од прошлих столећа. Та покретљивост европског и америчког становништва, која у нашем столећу захвата и остале континенте, изазвана је како механичким узроцима (а истовремено и последицама), тако и психичким узроцима. Рационализирани систем производње и неслућено убрзавање саобраћајних средстава (аутомобил, прекоокеански пароброд, авион, телефон, жична и бежична телеграфија, радио, телевизија) изазивају бржи темпо живота, већу интензивност у раду а истовремено омогућавају да се у кратком времену, па и за трен ока успостави веза међу континентима. Психичку страну тог покрета чине: немиртежња за променом, чежња за далеким крајевима. Индустријски дентри и нове светске индустријске области привлаче к себи као огромни магнети милионе љиди. Жељезнице, трамваји, лађе и авиони превозе тамо-амо сваког момента десетке милиона људи на земаљској кугли. Највеће миграције у Х1Х столећу обављале су се из Европе, Африке, па и Азије, у Америку, а нарочито у Сједињене Државе Америчке, у које се за стотину година доселило више од 20,000.000 људи из Старог света. Како безначајна, с обзиром на квантитативну страну, изгледа нам „сеоба народа“ од У—УП столећа, ако је упоредимо с тим померањем „еп таззе“! Саобраћајни ефективитет великих вароши далеко превазилази најсмелија наслућивања прошлости, потсетимо ли се само да се сваког јутра свим могућим саобраћајним средствима пребацује у Манхетн (МапћаНап) милијон људи из читавог Њујоршког залива, У којем станује више од 20 милијона душа, и да се тај милијон увече опет враћа својим кућама! Велике димензије заузима тај динамизам и у модерном рату. Говори се да ће Немачка за два дана моћи мобилисати 4,000.000 војника. У том новом вртлогу показаће се пешадија слабо покретљивом и мало ефикасном, па ће будући рат — по речима Шпенглеровим — да одлуче авиони и тенкови (5репојег, Јаћге дег Епвсће ипо |, стр. 37).

Том, динамиком испуњена је, разуме се, и душа народа: њихова култура, дакле — уметност, наука и филозофија.

Покретан је карактер модерне науке која не претставља знање о „вечним, објављеним“ истинама, већ је стално експериментисање, тражење нових истина и проверавање старих. Нова логика је „проналазачка“: „На примљену истину гледа (тј. данашњи човек) критички као на нешто што се мора испитати помоћу нових искустава, пре него као на нешто што се мора догматички проповедати и послушно усвајати“ (Дјуи, Реконструкција у филозофији, чешки превод, стр. 32). Истина и заблуда нису го-

Учитељ 21