Učitelj

тамо имена и других дечјих писаца, који својим радовима нису дали баш такве књижевне прилоге који би време надживели, али су дали радове који су свакако имали утицаја у развоју дечје литературе.

У почетку ХХ взка јавља се друго поколење (Вл. Блесков, Л. Николов, А. Илијев, Стојан Русев-деда Благо и др.), које с успехом наставља рад својих претходника. И одатле остаје слаб траг у дечјој књижевности, и то једва по која ствар од трајније вредности. То поколење постаје ускоро као нека врста међе између групе П. Р. Славејкова, Вн. Поповића, Ив. Вазова, К. Величкова и др, и групе нових, почињући од Ц. Церковског, Елина Пелина, Ст. Дринова и др.

То ново поколење се јавља својим радовима у првом десетолећу овога века, у коме је времену већ народ економски и културно окрепљен и почео да развија своју материјалну и духовну културу. Та околност ствара нову етапу у бугарској дечјој литератури — дубљу, изразитију, разноликију, стилски и језично усавршенију. Ту долазе као изразитији дечји писци Чича Стојан, Цанко Церковски, Елин Пелин, Ран Босилек, Ст. Чилингиров, Вас. Ив. Стојанов, Трајко Симеонов, Н.. Монев, Драго Поповић и др. од којих се неки сасвим и искључиво посвећују дечјој литератури. Карактеристично је да дидактичност ту достиже свој врхунац и код дечјих писаца се јако оцртава индивидуалност у раду. Елеменат народне приче и песме остаје код великог броја твораца у томе периоду, (Цанко Церковски, Цв. Парашкевов, Елин Пелин, Стојан Дринов и др.). Творевина код последње двојице је. хумор, који уноси још и чича Слојан добрим делом у своје радове. Друга појава је пејсаж и природописна дечја литература, (Елин Пелин, Ст. Чилингиров, Трајко Симеонов, и др.); алегорична, (Чича Стојан, Елин Пелин, Ран Босилек, и др.); но најкарактеристичније је то што тада у дечјој литератури избија националнобитовни елеменат, који се је за време ратова, а нарочито за време последњег рата, толико изоштрио под тежином догађаја, да иде до извесне мере у шовинизам. Цанко Церковски је искључиво битов, а исто тако и Елин Пелин, али у суштину њихових творевина је проткано и шаренило природе.

Прве године после рата, као што привреда, тако се и литература није могла одмах да нормализује. Стање створено после последњег рата проузрокује апатију к настаје појава културног и књижевног отсупања. Прођа књига у Бугарској нарочито опада. Гада најмлађе генерације које су биле далеко од утицаја рата и које нису биле затроване ратном психозом, показују интерес и љубопитство према животу и свему ономе што је около њих. Младеж и деца и том приликом, као и увек, показују интерес према књизи и постаје први читатељски слој. То ствара узроке да су бугарски писци са различитим расположењима приступали књижевним творевинама, од којих су им се неки доцније сасвим посветили и, захваљујући тој околности, дечја литература у Бугарској почиње да узима широке размере, дужући се најзад до завидне висине.

Неколико година после рата, дечји писци од пре њега, поново се враћају на посао. Почињу опет нова писања, и за неколико година на томе. пољу јавља се једна добра десетина писаца, Емануил П. Димитров, Калина Малина, Дора Габе, Димитрије Бабев, Драго Попов и др. који том приликом дечјој литератури. дадоше једну засебну целину и самосталну форму у бугарској књижевности. Отада настаје невероватно брзо напредовање у бугарској дечјој књижевности. Непрестано пристижу нови, свежи сарадници, који се у њој утркују и дају један завидан део својих творевина. (Елисавета Багрјана, Асен Расцветников, Никола Фурнаџијев, Веса Паспалејева, Димитрије Пантелејев, Сл. Цанкова-Стојанова, Христина Стојанова, Владимир Русалијев, Георгије Костакијев, Ив. Карановски, Георгије Караиванов, Јордан Стубел, Васил Павурџијев, Ангел Каралијчев, Емил Коралов, Тод. Харманиџијев и др.).

У 1928/29 год. појављују се и други новији писци. То су године у којима се дечја литература јавља као каква широка, непрегледна башта, која се прелива у шаренилу цвећа и бруји као многоструки оркестар. Ту се чекрк постављен на широкој бази, стално окреће, појачан сада групом нових сарадника.

Нови творци у дечјој литератури уносе у њу нове мотиве, нове моменте и нове правце. Док до тог доба у бугарској дечјој литератури беше неколико основних праваца, створених од социјално-економских прилика и културног развитка: битовских, дидактичких, и са појачаним тоном патриотских, намах