Učitelj

426 изншкиаваниислиннилннннишннслиннниниинининеиннилштеписисивиилислинвавилиолиннитиислисесеи

_милостиње која се од појединаца, појединих имућнијих дечјих родитеља, из ових или оних разлога, указује школи, односно сиромашној школској деци.

Деца су — као што се то с правом често истиче — највеће народно благо, најскупоценије и најдраже народно добро. И отуда, дакле, то највеће, најскупоценије и најдраже народно добро и треба и мора да буде потпуно збринушо у свом духовном, моралном и „физичком уздизању до задњега детета од самога народа, од његове организоване државне целине!

Све нам ово, дабогме, показује до очигледности јасно како је породица у садашњици друштвенога живота изложена тешкој, „суровој и безизлазној борби за одржање живота. И због тога је она, дакле, махом упућена и нагнана на егоистичку праксу, на одржавање и спровођење култа егоизма у свим животним поступцима и манифестацијама, јер јој та борба у животу просто намеће како ту егоистичку праксу, тако и тај породични култ „егоизма.

А затим нам све то показује исто тако до очигледности јасно како је у данашњем стадиуму развитка породици готово "сасвим отежано, ако не и сасвим онемогућено васпитање детета делом, примером. за највише социјалне и моралне врлине, принципе и идеале. То су: солидарност, узајамна помоћ, хуманост, љубав, „саучешће, самилост, оданост, верност и пожртвованост према другима и према самој заједници.

Међутим, фраза, гола реч о томе у многим породицама, ако није праћена делом, примером у том смислу, јесте сасвим празна и слаба, без дејства. М њен утицај на дете је увек и васпитнои "морално негативан, штетан.

М

Једну чињеницу морамо овде пре свега истаћи и признати. „А то је: да васпитање детета примером, делом значи готово све, _да је то, дакле, најбишније у целокупном васпитном процесу и поступању са дететом.

А данашња породица, као што смо већ видели, није још у могућности да то успешно чини. Она, наиме, не може својим „општим положајем у који је гурнута самим друштвено-економским односима садашњице, успешно васпитавати у позитивном, друаштвено-моралном смислу данашњу децу жевим примером, пот-стреком и делом за пуну узајамну помоћ, за солидарност, хуманост и пожртвованост према другима.

Због тога се ту нужним начином намеће, попут Кантовога категоричкога императива, као дужност и задатак једно, а то је: -ту има да прискочи у помоћ и да радикално мења и поправља „ствари — сама заједница и сама школа као целина,

А како пак стоји ствар у данашњој породици кад је реч о васпитању детета у смислу слободе, слободнога мишљења, рада ши кретања детињегр Развитак детиње воље, саморадње и иници