Učitelj

јативе мора се ту вршити и спроводити потпуно слободно и независно од свакога грубога поступања и спољнога притиска и ограничавања.

Ствар, међутим, у том погледу не стоји такође нимало добро, понајмање пак сјајно. Ако је, зар, код малога детета још и потребно да се до извесне мере не поступа увек тако, увек у смислу пунога признања детиње воље и слободе, то се, дабогме, код одраслијега детета не би уопште требало и смело друкчије поступати.

Ту, дакле, не би требало нити би смело уопште спроводити и препоручивати као васпитно средство никакав притисак и никакво ограничење детиње слободе и воље. А још мање би се ту смело спроводити и препоручивати грубо поступање, кажњавање, застрашивање и батинање.

Истина, ни у данашњој породици није сасвим немогућно и неспроводљиво такво васпитање: васпитање детета у смислу слободе и пунога развитка његове воље и саморадње. Али дабогме, такво васпитање наилази ту, у данашњој породици, готово увек на огромене сметње и тешкоће које је врло тешко премостити и савладати.

Све те сметње и тешкоће потичу у првом реду отуда што данашња породица почива још увек ако не искључиво, а оно претежно на принципу аушоришетша, слепога и апсолутнога родитељскога ауторитета. Ту су, наиме, воља и заповест родитеља апсолутно пресудни за децу. i

Дете ће у данашњој породици ретко када и ретко где моћи да добије потребну меру слободе и саморадње. Наиме ону меру слободе и саморадње у животном кретању која му је просто неопходна, попут самога насушнога хлеба, да би се његова воља и његова саморадња и иницијатива за рад могли слободно развити и правилно упутити најбољим правцем како за њега самога, тако и за његову ужу и ширу заједницу и њено добро, срећу, напредак и слободу.

Према томе, може и породица да врши васпитање детета за слободу и саморадњу. Само су притом сметње и тешкоће одвећ велике када је реч, дабогме, о породици у данашњици друштвевога живота.

VI

Потребно је, најзад, да се питамо овде: Како стоји ствар у данашњој породици са васпитањем детета за јасност, за јасно, логичко, слободно и самостално мишљење» Да ли је, наиме, породица у данашњем стадиуму друштвенога живота и развитка у стању да отвори детету очи о свету какав је он уистини, као и да му пружи најнужнија јасна и сигурна сазнања о вези и законитости свих појава, ствари и догађаја у свету и животу око њега