Učitelj

утврдили пређашњи путеви активности, или су прокрчени нови путеви, једне су функције ослабиле, друге ојачале. Отуда једнообразна средина оставља у организму поновљене трагове, чини у њему структурне измене, утиче на форме појединих органа и целу конституцију и чини једнородне наследне начине реаговања на једне исте услове (безусловне рефлексе, инстинкте). Разноврсност средине, њена покретљивост и изменљивост чине и организам покретљивијим, пластичнијим и гипким у својој структури и у своме реагирању (условни рефлекси). На тај начин, организам је више или мање отпоран систем форама и функција, такође продукаш средине, више или мање сталности и једнородности њених услова.

2. Живошиње и средина. Остала неизмењеном хиљадама година, природна средина омогућивала је животињским врстама, које живе у њеним условима, да се чврсто формирају, да створе релативно сталну конституцију, да учврсте наследно читав низ навика, који осигуравају њихов животни опстанак. Велике измене у средини, ако су се њима сувише оштро мењали животни услови за опстанак, или су условљавале пропаст и читавих животињских врста, или су изазвале реконструкцију читавог животињског организма и целокупног система његових функција. Промена климата, земљишта, нестајање биљака или ситних животиња, које служе за храну извесној врсти животиња, појава јачих конкурената у крилу природе — све су то фактори, који једновремено утичу и на структуру и на понашање животиње. Према томе, ако хоћемо да схватимо конституцију и инстинкте животиње, морамо се обратити средини, којој се прилагођавала и у којој се формирала та животињска врста. У томе је одгонетка те чудне целисходности, која је поражавала људски ум при расматрању структуре и изучавању животињских инстинката. Кртица, која рије земљу, свима својим органима и свим својим функцијама оспособљена је за живот баш у тим условима. Срна која живи у планинама, целим својим организмом и навикама сведочи о условима планинског живота. Птица, која лети кроз ваздух поражава нас прилагодљивошћу крила и других делова њеног организма. То јеи разумљиво, јер су баш ти услови и изазвали у животињском организму одговарујуће измене, учвршћујући их у низу поколења, израђујући једновремено и конституцију организма и форме његовога владања.

Промене у средини, које је трпео овај или онај животињски организам за време свога индивидуалног живота, изазивале су варијације у његовим функцијама и радњама, које су у својој основи за већину животиња постале инстинктивне. Шума, степа, у којој се одједанпут нашао вук или зец, могле су ударити отисак своје врсти на: спољашњи изглед и држање тела баш тога вука или зеца, и за разумевање њихових индивидуалних особина морамо се због тога. обратити средини, у којој они живену којој су живила њихове најближа поколења.

3. Човек и средина. Околна човекова средина изменљива је

Учитељ : . 28