Učitelj

ментарне услове тек зачетог формирања рада, већ у услове сложеног, развијеног радног процеса. Његови путеви већим делом не подударају се с путевима, којим су ишли његови претци: процес је постао сложенији, убрзао се темпо, али је фактор остао. исти. Према томе околна средина детета на првом месту је производно — радна средина, која одређује све прилагодљиве процесе и функције детета, — у њој се коначно слаже његова кон ституција, у њој се изграђују механизам понашања, навике и путеви његових поступака. Уколико је однос према раду различан за разне друштвене групе, утолико је различан и процес формирања за децу разних друштвених група. Као што се понашање одраслог одређује на крају крајева производним — факторима, тако се тим истим факторима на крају одређује и васпитање детета.

Отуда истиче Шрећа особина околне средине човека — њена организованосш. У тој средини сви услови — и природа, и ствари и људи, и радње — све собом претставља један систем, у коме сваки моменат заузима своје место у свези и узајамној зависности један од другога. За животињу, за њену егзистенцију и њен опстанак средина није специјално створена, није организована. У њој сваки моменат, сваки акт протиче изолирано, без везе један с другим и за следеће радње животиње има мало значаја, нарочито у променљивим случајевима. Ако хоћемо да дознамо особине неке животиње, морамо проучити разноврсне услове њенога индивидуалнога живота, због чега би морали ићи стопама животиње од њенога рођења. Ако проучавамо човека, довољно нам је да проанализирамо структуру његове средине, јер у својим основним и у својим променљивим моментима, она никако не престаје да буде систем, који одређује типичне црте људи, који живе под његовим условима. Полуга тога целог система и за социјалне групе и за појединце јавља се положај у друштвеној производњи, однос према њој. У процесу тога односа постају прилагођавајући човечји механизми како органске врсте тако и сложено-нервни, при чему се као крајњи моменат на томе путу, разуме се, не као фатални, јављају путем наслеђа донесене конституционалне особине и механизми (безусловни рефлекси). Сви друштвени односи, све особине цивилизације, све норме, идеје, научна достигнућа, тежње, идеали, интереси будући епифеномен над производним моментима, у њима налазе за себе објашњење и разлоге. У томе лежи кључ за одгонетање тих често пута врло утанчаних и нарочитих мотивација, радња и процеса, који би у противном остали загонетка у понашању човеку. Овако објашњење овог сложеног ланца социјалне организације открило нам је основе и дало нам метод за разумевање понашање човека као социјалнога бића. Човечје новорођенче, добивши наслеђем од предака социјалноорганизовану средину, ступа у њу као у одређен систем односа, радња, норама, идеја, тежњи, које дају правац његовом формирању и васпитном процесу.

(Превео Д. М. М)) С. Моложави