Učitelj

Негашивне сшране дарвинизма

Појава дарвинизма изазвала је необичну живост. Он је створио масу одушевљених присталица а по изразу Едуарда Хартмана и „огорчених противника“. Међутим, у дарвинизму треба разликовати две струје. Једна претставља научни покрет и она је изазвана нарочитим особинама и захтевима биологије, која је морала проћи дарвинистичку етапу развића с великим добицима и усавршавањима. Друга струја је претстављена мотивима општег гледишта на свет, филозофским мотивима, који као да су удар винизму нашли освежујућу инстанцију с таквим одушевљењем, с којим би је они нашли и у потпуно супротном учењу ако би ово било подесно. У самој ствари, дарвинизам је за биологе претстављао пре свега нарочити метод максималнога свођења процеса развића и порекла врста на механичке узроке. Телеологизам и витализам мешодолошки су се ошстшрањивали. Такво одрицање телеологизма и витализма било је мешодолошки нужно: овим се отстрањивала рђава упрошћеност коју су увели телеологизам и витализам у проблем постанка врста, где су строго биолошка испитивања била замењена размишљањима, која су пренета из друге области. То је била самозаштита природно-научнога метода од покушаја рђавога, „ленога“ филозофирања, чији је претставник лако све објашњавао, изговарајући четири речи: „тако је створио Бог“, по изразу Ломоносова. Свето писмо забрањује узалудно помињање имена Божјег. Нама се чини, да се дарвинизам налази у пуној сагласности са овом заповешћу. Осим тога, дарвинизам такве врсте могао је живети заједно са вером у личнога Бога Творца, што се и види код самог Дарвина. Савршено аналога појава запажа се и у механичким природним наукама, чији је класични претставник Њутн, човек, као што је познато, необично религиозан.

Сасвим другу слику претставља дарвинизам прихваћен као база за гледиште на свет. Овде се он изврће на леђа и шо, што је њему законити метод, преобраћа се у напред одређено гледиште на свеш и коначно решење.

Уз ово треба додати, да се често у личности једнога истог научника помешао биолог — испитивач, који користи Дарвинов апарат методолошки (инструментално) и филозоф атеиста, који незаконито преобраћа овај апарат у религију и гледиште на свет. За такве примере можемо узети Ернеста Хекела, Вајсмана, Фр. Шулцеа, Ветера, Шимкевича и др.

Хекел је покушао да еволуциони монизам преобрати у религију. Навешћемо пример како је он свесно обмањивао. Позната је грозна мистификација, коју је Хекел извршио у „Природној историји постања“, где је шрипуш штампао исшо клише са различишим именовањем, да би показао, да су зачеци човека и других сисата (пса и мајмуна) у одређеном периоду живоша у утроби савршено слични. Бељше — панегирист и биограф Хекелов објашњава тај необични начин „доказивања“... скупоћом клишеа.

а а = == ош кај де _—____ |