Učitelj

(Сћедотит Тасимашт). Де-Фриз јестекао име научника посматрањима и огледима над изненадним постојањем разноликости из основне врсте биљке т.зв. енотера. (Из Оепоћћега Гатагсктапа образовале су се путем мутације: оепотћега gigas, сеп. Јаја, oblonga, rubrinervis, папеПа, зет апз, бгепзђућз, Јаеу она). Примера сличне врсте накупило се у наше време врло много. Ауторитативни И. И. Мечников у својим „Студијама о природи човека“ изрекао је претпоставку о пореклу самога човека пушем мутације, шј. одмах и изненада. Осим тога, мутација јако скраћује време постанка органскога света, што је дарвинизму супротно. Де-Фриз је показао, да биолошки период од 24,000.000 година, који је установио лорд Келвин, стоји потпуно у хармонији са теоријом мутације. (Он одређује средњу количину мутације у 6 хиљада. Одређујући на сваку мутацију 4.000 година, ми и добијамо по формули т.зв. биохроне једначине 24,000.000 година.

Показало се, да се супротно ненаслеђивању случајних промена, такве изненадне варијације наслеђују и предају потомству својство или у целини или делимично. Укрштање међу далеким врстама нема резултата, а код блиских врста даје одређену разноликост, која је потчињена притом строгој. законитости (т.зв. Мендељево правило) и тиме се тихогенеза тако исто искључује у корист номогенезе. Упоређивање природнога порекла врста са вештачким одабирањем и развођењем, треба признати да је за селекционисте тако исто опасно, колико и бесмислено: јер човек, изводећи одређену пасмину, руководи се унапред задатим и практично постављеним циљем, што, с гледишта селекциониста, отпада у природном одабирању. Ово упоређивање тако је убиствено за дарвинизам, као и упоређење организма са машином; за антивиталисте: машина је, разуме се, тако исто продукат целисходне конструкторове делатности.

Што се тиче теорије полнога одабирања, како су показали непосредни подаци, оно не делује прогресивно, већ конзервативно.

Одабирање није подесно, како за варијације изнад норме, такон

за варијације испод норме. То су показала посматрања Присона (дарвиниста), Џеникса, Јоханзена и др. Овамо долази и опште позната чињеница, да се код човека (углавном, у жена) природно одабирање исказује у физиолошкој одвратности према особама, које стоје како изнад, тако и испод норме, па се запажа чак пре наклоност за извесно снижавање норме, тј. за деградацију. Прогресивном утицају природнога одабирања стаје на пут и та чињеница, што се најстрашнија борба за одржање развија између максимално јаких и високо прогресивних противника и често се окончава пропашћу за обе стране, док они, који су остали изван борбе живе и размножавају се. Рат мужјака у свету животињском и ратови и револуције у људском друштву дају најбогатији материјал за закључивање у овом правцу. Рат и револуција често чине, да преживе најмање прилагођени, у смислу физичке и духовне даровитости. Да се остане у животу, овде помажу таква физичка и духовна својства, која се могу карактерисати, као оштро снижавање норме и чак пуна дегенерација.

"> 7 "7