Učitelj

функцију полнога одабирања, склони су да разматрају полни процес као функцију врсте. Код таквог гледишта на однос врсте према полном процесу потпуно се мења поглед на природу врсте. Врста по овом схватању није агрегат појединих индивидуума слично зрнцима песка у гомили песка, већ врста прешсшавља многосложну реалност, индивидуум вишега реда који органски увршћује у себе поједине индивидууме. „Ето зашто — каже проф. С. И. Метаљников — једна од главних ознака, по којима се разликује једна врста од друге, није ни форма, ни унутрашња структура, како је мислио Лине, па и сад мнсле многи зоолози систематичари, већ њихова способност за спајање у полном процесу. С ове тачке гледишта врста не претставља апстрактни појам, који је измишљен да класификација буде подесна, слично другим систематским појмовима и терминима: тип, класа, ред, породица и др. Врста претставља, у суштини, тако исто реално биће, као и индивидуум. Чак се може рећи, да је врсша реалнија од индивидуума, шј. индивидуум пма само временско п крашкорочно Ппосшојање, врста пак посшоји стално у шоку векова. Врста, у суштини, претставља индивидуалност вишега реда. у којој поједине особе, састављајући тело ове више индивидуалности. Однос врсте и полнога процеса дијаметрално је супротан дарвинизму. Не сшвара полни процес врсту, већ је способност за полни процес, дакле, основа за увршћење јединке у дату врсту. Сама врста, како учи теорија мутације, постаје одмах у великој количини егземплара и само таква врста, која је постала у поретку мутације, даје способност за полни процес и за наслеђивање индивидума. Али при свему томе, ова тачка гледишта никако не одриче творачку улогу полнога процеса, као што она не одриче и разна својства која се добијају у овој комбинацији. Она их само, супротно дарвинизму, проглашава за функције врсте, а не конструира врсту из ових комбинација.

Иза принципа дарвинске статичке еволуције, на основу свега што је речено, признаје се да постоји само конзервативна функција, тј. одржање већ постале врсте од врло оштрих отступања од норме.

У новој биологији дарвинизам није само одбачен, већ је савладан и надмашен, што претставља најодлучнији облик победе

над њим. В. Н. Иљин

Globalizacija nastfave*)

| Ukazali smo već na početku ove rasprave да je centralna ideja didaktičke reforme organska nastava koja se odlikuje i karakteriše strukturalnom celosnošću. Protivu nepovezanosti i rascepkanosti nastave

*) IV glava studije „Ideologija nove evroameričke didaktike“.